Suve šljive i kruške ujedinile porodice iz šabačkih sela, njihovi proizvodi sad krase police marketa

Većini porodica iz tog kraja poljoprivreda je osnovna delatnost

Pred kraj raspusta, odnosno na samom početku školske godine Aleksandra (18) i Bojana (15), sestre iz sela Zablaće kod Šapca, osim školskih obaveza, imaju pune ruke posla na imanju. Baš u to vreme kreće sezona aktivnosti u sušari, koju je njihova porodica od socijalnog preduzeća "Agro Iris" dobila na korišćenje pre četiri godine.

Otac Grujica Žunić (44) kaže da je zadovoljan ovim dodatnim poslom, kojim se sada bave pored primarnog ovčarstva, i da sa suprugom, majkom i naslednicama uspeva da ispuni sve zahteve tržišta, kao i da u vreme sezone rade i danju i noću.

Teme za vas

Desetak kilometara od njih u Maloj Vranjskoj porodica Mišković takođe suši voće u drugoj mobilnoj sušari, koja je stigla u istom projektu, dok su ostale dve sušare u Petlovači i Jelenči.

- Ovo nam je četvrta sezona kako radimo. Imao sam hektar voćnjaka pod šljivom, čačanskom lepoticom i sterlejkom, i nisam mogao da prodam rod. Svake godine ista muka. A onda su se pojavili ovi ljudi, pozvali me na predavanja i izabrali me da budem jedan od četiri domaćina koji su dobili sušare na korišćenje - priča Grujica, poznatiji kao Gruja, na početku razgovora za "Priče sa dušom".

Većini porodica koje učestvuju u radu socijalnog preduzeća "Agro Iris" poljoprivreda je osnovna delatnost, a za sada ih, prema rečima Mladena Stankovića iz udruženja građana IDC - Inicijativa za razvoj i saradnju, koje je osnivač preduzeća, ima dvadesetak.

Sve porodice-kooperanti žive na teritoriji Šapca, odnosno u Pocerini, a u stvaranje brenda "ZaDruga" (za druga), pored ove organizacije uključeni su i Direkcija za poljoprivredu Grada Šapca, Austrijska razvojna agencija i Austrijska organizacija ASB.

Sekundarni proizvođači proizvode sirovine (jabuka, kruška i šljiva), a primarni ih suše u sušarama.

- Brat i ja gajimo 150 ovaca rase romanovska koja je trenutno hit, i to nam je glavni prihod, a od sušare takođe dobijemo odličnu zaradu na jesen, a radimo svega mesec dana. Najvažnije nam je što od „Agro Irisa“ dobijamo siguran plasman. Kad dođe vreme sušenja, majka, žena, ćerke i ja radimo non-stop, a dođu nam i zet i snaja u ispomoć. Od zarade ćemo ove godine ćerke da pošaljemo na more, ali ne možemo svi zajedno da odemo jer nemamo kome da ostavimo životinje - priča Grujica i dodaje da je kruška najzastupljenija u njegovoj sušari.

KAKO OVAJ SISTEM FUNKCIONIŠE?

Mali poljoprivredni proizvođači iz svojih porodičnih voćnjaka beru najkvalitetnije voće, a "ZaDruga" ga, u mobilnim sušarama, najsavremenijim metodama, suši i bez dodavanja aditiva i veštačkih aroma pakuje, i kao potpuno prirodan vrhunski proizvod plasira u prodajne objekte širom Srbije.

Paletu proizvoda trenutno čine: suva šljiva (bez koštice), suva kruška (komadi), čips od jabuke, čips od sušenog duleka (bundeve) i čips od suve cvekle.

- U procesu zajedničkog ulaganja, malo poljoprivredno gazdinstvo obezbeđuje najkvalitetnije sirovine iz svojih voćnjaka, radnu snagu i energente dok im socijalno preduzeće obezbeđuje mobilne sušare za sušenje njihovog voća, definiše proces proizvodnje, finalnu obradu proizvoda u odgovarajućem prostoru, pakovanje proizvoda pod zajedničkim brendom „ZaDruga“, marketing, plasman i druge radnje neophodne za proces proizvodnje i plasmana proizvoda. Uz međusobno priznate troškove, socijalno preduzeće svojim kooperantima, vraća do 70% profita ostvarenog po jedinici proizvoda - objasnio je Mladen Stanković.

Proizvođači sa sela na taj način za istu količinu svojih proizvoda, zarađuju najmanje dva ili tri puta više nego ranije, a sve rade na svom imanju.

Šabac je odabran kao grad čija je administracija prepoznala da je ovo dobra ideja za njihove stanovnike, a cilj je bio osnaživanje sitnih poljoprivrednih gazdinstava koje nemaju siguran plasman, koje rade sa uglavnom zastarelom mehanizacijom i koje često nemaju konkurentnu proizvodnju.

- Pre ovog projekta nismo ni znali šta sve može da se pravi od suvog voća. Moj pradeda je imao sušaru, ali ju je ložio na starinski način. Ova nova sušara radi na drva, kotao zagreva vodu, voda ide kroz izmenjivač, u njega duva ventilator, a zatim taj topao vazduh suši voće. Za krušku garantujem da nema nikakvih dodataka i da je izvrsna – priča Grujica i dodaje da na selu može dobro da se zaradi samo ako želite da radite.

- Bilo je ljudi iz sela koji su, kada su videli da posao sa sušarom ide dobro, pitali kako smo to uspeli, da li smo u nekoj stranci, odakle nam novac i slično. A istina je da smo samo hteli da radimo. Nekoliko prijatelja sam preporučio "Agro Irisu" da ih uključe u ovaj posao. Prvi put radimo sa jednom nevladinom organizacijom i brzo smo stekli poverenje u njih. Najviše zahvaljujući Mlađi i Igoru iz Inicijative za razvoj i saradnju, koji su nam u međuvremenu postali prijatelji. Kad negde zapne ili kad nastane problem na sušari, uvek su tu za nas, makar ih zvali i u pola noći - priča Grujica Žunić iz Zablaća.

Mirko Mišković (40) u Maloj Vranjskoj živi od rođenja, a posle odslužene vojske i ženidbe se, na nagovor roditelja i rođaka, zaposlio u jednoj kompaniji. Kada je video da tu nema budućnosti, vratio se selu. Poslednjih petnaestak godina sa šestočlanom porodicom (otac, majka, supruga i troje dece) bavi se poljoprivredom i gaji paradajz, krastavac, paprike ajvarušu i baburu, celer rebraš i praziluk. Sve prodaju direktno na imanju i u trgovinskom lancu Deleze.

- Sušara nam je stigla prošle godine, mi smo među najnovijim kooperantima. Razumeli smo se „na prvu loptu“, a i ovde smo došli na osnovu preporuke Novitasa, sa kojim već sarađujemo. Radimo jabuku, i krušku, probali smo i papriku i krastavac da sušimo, ali ono što će sigurno biti hit je dulek. Videćete uskoro. Ovo je priča koja obećava i u ovom poslu ima budućnosti, samo kod ljudi treba da se probudi svest da počnu više da poštuju domaći program u odnosu na uvozni krš, a velika većina onoga što se uvozi stvarno jeste krš. Nažalost, koja god da je grana proizvodnje u pitanju, kod nas se sve generalizuje i dovodi u isti koš, što je neoprostivo. Nešto što ima kvalitet mora da košta, a cena organskog povrća i voća mora da bude 100 odsto viša u odnosu na ono nastalo konvencionalnom proizvodnjom, a ne samo 20 odsto - objasnio je Mirko za Priče sa dušom.

Socijalno preduzeće „Agro Iris“ predstavilo se sa još dvadesetak socijalnih preduzeća iz regiona Zapadnog Balkana na nedavno održanom Forumu socijalnih inovacija SIF2019 u Beogradu (30. i 31. maja). Reč je o uspešnim i inovativnim primerima u oblastima poljoprivrede, zelene ekonomije, inkluzije i edukacije. Kako je tada zaključeno, glavni problemi sa kojima se socijalna preduzeća u Srbiji i regionu suočavaju su: nedostatak sredstava za finansiranje razvoja biznisa i poslovanja, nedostatak svesti o značaju rada socijalnih preduzeća, nepostojanje odgovarajućeg zakonskog okvira.

S druge strane, najveća vrednost je to što socijalna preduzeća pronalaze održiva rešenja za važne lokalne i globalne probleme. Ona na inovativan i održiv način pružaju socijalne usluge, radno integrišu i omogućavaju zaposlenje za različite ugrožene grupe, pomažu razvoj rurala i malih poljoprivrednih gazdinstava, odgovorno posluju prema životnoj sredini i zajednici. Socijalna preduzeća se zasnivaju na vrednostima solidarnosti, ljudskih prava, brige o životnoj sredini. To je biznis po meri čoveka, gde su ljudi i zajednica na prvom mestu.

(Telegraf.rs/Priče sa dušom)