Šta zapravo znači za naš izvoz to što smo zabranili vakcinaciju svinja

"Bez prestanka vakcinacije ne bi nam se izvoz nikada ni odobrio"

Prestanak vakcinacije svinja protiv klasične kuge znači da nam se konačno otvara put za izvoz na tržište u EU, a ne da ćemo na to čekati još godinama kako se spekulisalo prethodnih dana.

Zabrana vakcinacije zapravo nikako ne znači da ne možemo da izvozimo već da je potrebno da prođe određeno vreme od prestanka vakcinacije, tzv. period monitorniga.

On bi trebalo da potvrdi da se u međuvremenu nije pojavio nijedan novi slučaj klasične svinjske kuge. Zatim se zemlja proglašava slobodnom od bolesti i izvoz može da počne.

- Bez ovoga, bez prestanka vakcinacije ne bi nam se izvoz nikada ni odobrio. Dakle, ovo je prvi korak, praktično tehnička procedura. Srbija nije imala deset godina prijavljenu klasičnu kugu - kaže naš izvor iz resornog ministarstva.

Prestanak vakcinacije, objašnjava, otvara put za plasman mesa na tržište Evropske unije, a time i tržište Rusije, jer je EU bila zabranila i transport preko njene teritorije.

Takođe, ovom odlukom naša zemlja ispunjava i jednu od obaveza iz poglavlja 12 , koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku.

Dodaje i da će se na taj način smanjiti izdvajanja za ovaj lek, za koji su se iz budžeta davala značajna sredstva.

Podsetimo, prema poslednjim podacima, u poslednjih 10 godina za nabavku vakcina je plaćeno više od 70 miliona evra jer se godišnje vakcinisalo između 2,8 do 3,2 miliona svinja.

U Srbiji se beleži povećanje potrošnje svinjskog mesa koja u proseku godišnje iznosi oko 320.000 tona i premašuje nivo proizvodnje, a u Ministarstvu poljoprivrede kažu da se u poslednjih pet godina beleži porast proizvodnje svinjskog mesa.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih pet godina se beleži pad u broju svinja, međutim, u istom periodu je zabeležen porast proizvodnje svinjskog mesa, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Razlozi za to, objašnjavaju u Ministarstvu, pored povećanja potrošnje, mogu se naći i u povećanju mase zaklanih svinja, kao i u povećanju broja zaklanih svinja u klanicama.

Učešće proizvodnje svinjskog mesa u Srbiji, u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje na nivou od 9,7 odsto. Srbija je delimično i zavisna od uvoza sirovina zbog nedovoljne domaće proizvodnje.

(Telegraf Biznis/V.B)