Žene na selu rade čitav dan: Odem do grada kod doktora, pa trk na autobus i nazad - na njivu

Žene na selu rade tradicionalne ženske poslove, ali po potrebi obavljaju i muške poslove

Težak rad od jutra do mraka, poslovi u kući, njivi i u štali ono su što boji dane žena na selu. Na njihovim leđima najteži je teret. Tako je bilo pre pola veka, a tako je i danas.

Teme za vas

Ljubinka Milovanović iz sela Šarani, kako kaže, radi i po 12 sati dnevno, brz praznika i vikenda, a do grada ide samo u nabavku ili kod doktora – i to na brzinu!

- Odem do grada, ali kako stignem tako žurim da se vratim kući, jer posla uvek ima mnogo, a sve čeka na mene jer ne znam kud ću pre. Gledam ljude u gradu, šetkaju se po parku i odmaraju, a ja jedva čekam da naiđe autobus da se vratim kući -  kaže Ljubinka.

Sličan scenirao je i 50 kilometara dalje, u ivanjičkom selu Raščići. Za Petru Nešović radni dan počinje u pet sati ujutru i završava se kad padne mrak.

- Radila sam ceo život, da sam toliko radila u inostranstvu ja bih bila najveći gazda u ovom kraju. Naš rad nije plaćen onoliko koliko bi trebalo, ali opet ja sam zadovoljna – ne žalim se - izjavila je Petra.

Pojedine žene na selu su za svoj vredan i predan celodnevni rad, od svojih muževa ipak dobile priznanje i postale nosioci poljoprivrednih domaćinstava. Branka Lazović iz sela Lipnica, pre 20 godina napustila je posao u društvenoj firmi i sa suprugom, na porodičnom imanju počela da se bavi stočarstvom i jedna je od retkih u ovom kraju na koju se vodi gazdinstvo.

- Verovatno je moj muž liberalniji od ostalih i prepustio mi je domaćinstvo. Uvek sam imala njegovu podršku i nismo delili poslove isključivo na muške i ženske, već smo sve radili zajedno - kaže Branka.

U Srbiji je samo pet do 10 posto domaćinstava registrovano na žene, a među njima je najmanje poljoprivrednica mlađih od 40 godina, oko 1 odsto.

(Telegraf Bizni/RINA)