Najbolji menadžer u Srbiji: Radnici su naša najveća vrednost
"Poljoprivreda je svakako jedna od bazičnih grana srpske privrede i velika šansa Srbije. Ono što definitivno moramo jeste da podignemo prinose po hektaru, gde zaostajemo u poređenju sa razvijenim zemljama"
Šta moramo zajedno da uradimo da bi poljoprivreda ostala naša šansa, kako danas u vreme digitalizacije biti lider u svojoj industriji, koliko je važna briga o zaposlenima, i kakav bi trebalo da bude najbolji menadžer u Srbiji, razgovarali smo na marginama Kopaonik Biznis Foruma sa Mihailom Jankovićem, direktorom Nectar grupe.
- Četvrta industrijska revolucija bila je tema foruma, ali i vašeg panela...Čuli smo koliko je ona važna i da se na oblasti na koje se posebno odnosi je poljoprivreda. Kako to da iskoristimo?
- Poljoprivreda je svakako jedna od bazičnih grana srpske privrede i velika šansa Srbije. Ono što definitivno moramo jeste da podignemo prinose po hektaru, gde zaostajemo u poređenju sa razvijenim zemljama.
To govori o velikom potencijalu.
- Kako to postići?
- Definitivno ne može jednom merom. Ovde govorimo i o sistemima za navodnjavanje, pričamo o digitalizaciji, organskoj proizvodnji, to može biti konkurentska prednost Srbije. Pričamo o spremanju adekvatnih kadrova za budućnost koji mogu da iznesu sve što ono što je potrebno.
Tu je svakako potrebna i pomoć države, kako malim, tako i velikim proizvođačima.
- Trend u svetu prelio se i na kompanije ovde, a vi ste primer u čijem je fokusu društvena odgovornost i održivo poslovanje, predstavili ste i svoj prvi godišnji izveštaj o održivom razvoju, najavili ste ulaganje...šta još kompanija radi po tom pitanju?
- Nectar je kompanija se koja se ponaša odgovorno otkako je nastala. To je obeležilo ovih 20 godina. Sve što smo uradili u prethodnom periodu je samo nastavak aktivnosti koje smo imali do sada. Želeli smo da podvučemo crtu, da vidimo šta smo uradili, u smislu doprinosa zajednici, a i da sami sebi zacrtamo ciljeve za narednu deceniju.
Uradili smo jako puno. Mislimo da možemo više pojedinačno, a zajedno i još više. Naravno, tu je potrebna i pomoć države, ali i da jedni drugima budemo primer, da se drugi ugledaju na naše korake.
- Konkretno, kada je reč u zaštiti životne sredine?
Želimo da smanjimo upotrebu vode za 15 odsto, emisiju gasa za 20 odsto. Prvi u regionu smo najavili prelaz na biljna pakovanja tetrapak, odnosno kartonske ambalaže. To su sve neke mere kojima želimo da pomognemo da okruženje u kojem živimo bude bolje i zdravije i da ostavimo bolju budućnost našoj deci.
- Nije vam samo u fokusu zajednica, već i vaši zaposleni, da li oni to prepoznaju?
- Trudimo se da prepoznaju. Znamo da uvek možemo više i bolje, na kraju krajeva zaposleni su naša najveća vrednost i najbolji ambasadori firme. Nastavićemo u narednom periodu da investiramo u njihov razvoj, jer oni su budućnost ove kompanije.
Sa druge strane ono što možda možemo više jeste mogućnost da komuniciramo sve aktinvosti i inicijative u smislu održivog rasta.
- Vi ste proglašeni za menadžera godine, iz vašeg ugla koje su menadžerske veštine potrebne da bi se išlo u korak sa digitalizacijom?
- Živimo u svetu koji se jako brzo menja, i moramo da se adaptiramo na promene. S druge strane, mislim da je neophodno da razvijemo veštine koje ne mogu zameniti mašine, koje ne može da zameni ni automatizacija, ni digitalizacija.
A to su emocionalna inteligencija, kreativno razmišljanje, asocijativno razmišljanje. To je liderstvo koje se manifestuje u svakodnevnom poslu i radu.
Takođe, taj takozvani lideršip se danas menja. Nekada su lideri bili autoritativni, sada se više ide ka demokratskim liderima koji mogu da pokrenu kompaniju, ljude, da ih okupe oko sebe...
- Slušali smo vas, rekli ste da je to za vas i odgovornost, u kom smislu? I dodatno, da li u našoj zemlji ima menadžera koji mogu nesumnjivo da nas vode kroz Četvrtu industrijsku revoluciju?
- Mislim da ima. To je odgovornost svih nas koji smo na menadžerskim pozicijama - da razvijamo buduće generacije, da investiramo i svoje vreme u njihov razvoj, jer njihov razvoj će direktno opredeliti i budućnost u kojoj ćemo zajedno i živeti.
To je naša obaveza i naša odgovornost.
(V.B.)