Gde su limun i med, tu je i đumbir: Rusi veruju u njihovu lekovitost, pa kupuju ogromne količine
Đumbir je u Rusiji s 3 evra skočio na 30, a rast cene beleže i med, limun...
Ovih dana, za vreme trajanje pandemije, i po stanju u marketima i korpama drugih kupaca, ali i po cenama - mogli smo da zaključimo šta se prodaje najviše. Ne, ne mislimo na toalet papir i sapun.
Teme za vas
Limun je poskupeo, ali ovaj voćar ne mari za to: U svom domu ima 50 stabala žute voćke
Može i ovako: Roba našla put do kupaca, povrtari i voćari zadovoljni
U borbi s koronom ljudi pribegavaju različitim načinima zaštite, svuda u svetu, pa su tako "univerzalna lekovita sredstva" planula krajem marta i u Rusiji. Tamo su se najbolje prodavali đumbir, limun, beli i crni luk, i med.
Ria Novosti prenose da tamošnje stanovništvo veruje da ove namirnice leče sve bolesti i svakako jačaju imunitet. Tako je prodaja đumbira od 23. marta do 2. aprila porasla za 136 odsto, a potražnja za limunom je istovremeno porasla za 54 odsto. Crni luk je dostigao rast od 6 procenata.
Direktor nacionalne unije proizvođača voća i povrća, Mihail Gluškov, veruje da je rast cena privremen, jer je on rezultat masovnog nagađanja da ove namirnice leče koronu, odnosno uvećane potražnje.
On kaže da je, na primer, beli luk uvezen iz Kine poskupeo zbog promena u valutama, pa tako u veleprodaji košta 500 rubalja (6 evra) po kilogramu, ali primećuje i da su đumbir i limun poskupeli znatno više: početkom marta žuta voćka je koštala 75 rubalja (90 centi) po kg, a sada košta do čak 400 rubalja, što je blizu 5 evra.
Đumbir je sa 250 rubalja došao do čak 2.500 rubalja, odnosno s 3 evra je skočio na 30 evra.
I ovo nije slučajno. Koren đumbira mnogi Rusi smatraju profilaktičkim i terapijskim sredstvom, za beli luk i mi verujemo da jača imuni sistem, a limun je na glasu kao izvrstan izvor vitamina C. A gde su limun i đumbir, tu je i med. Tokom 10 dana, potražnja za medom je skočila za 19 odsto, uz istovremeni rast cene za devet procenata.
Gluškov smatra da se Rusija neće suočiti s nestašicom belog luka, uprkos tome što domaća proizvodnja pokriva osam do deset odsto potreba, a ostatak se uvozi iz Kine. I ostatak sveta zavisi od ove azijske zemlje, uključujući i Srbiju.
Ruski stručnjak objašnjava da je jedna od prepreka za masovniju proizvodnju - mnogo ručnog rada, što u Kini nije problem, jer je tamo proizvodnja belog luka deo programa zapošljavanja koji je u selima pokrenut pre desetak godina.
(Telegraf Biznis)