Berba tek počela, proizvođači već besni - dobiju 10 centi, kupac plaća 2 evra: Cena skoči 20 puta do marketa!

Dvadeset puta - toliko može da poraste cena kilograma limuna na putu od voćnjaka do police marketa.

U turskoj Adani počela je berba ranih sorti limuna, ali početak sezone otvorio je mnogo veće pitanje od ovogodišnjeg roda. Dok proizvođači tvrde da jedva pronalaze kupce i da za svoj proizvod dobijaju svega nekoliko lira, potrošači isti limun u prodavnicama plaćaju višestruko skuplje.

Teme za vas

Računica koju su izneli predstavnici tamošnjih trgovaca na veliko posebno je privukla pažnju.

Kilogram limuna od proizvođača se kupuje za oko pet turskih lira. U veleprodaji cena raste na deset, na lokalnim pijacama stiže do 40, dok u marketima može da dostigne čak 100 lira po kilogramu.

To znači da limun između grane i police može da poskupi čak 20 puta, kako navodi turski portal Haberler.

Od pet do 100 lira

U Adani se rani limun uzgaja na površini od oko 215.000 dunuma, a ove sezone očekuje se rod od približno 700.000 tona.

Međutim, velika količina voća za proizvođače ne znači nužno i dobru zaradu.

Predsednik Komore trgovaca na veliko Adane Mahsun Dogan kaže da limun od poljoprivrednika kupuju za pet lira po kilogramu, a zatim ga u veleprodaji prodaju za deset. Tu, međutim, počinje veliki skok.

Kada proizvod stigne do pijaca, cena raste na oko 40 lira, dok se u pojedinim marketima približava granici od 100 lira.

Dogan zbog toga traži pojačane kontrole i smanjenje ogromnog jaza između proizvođačke i krajnje cene.

Prema njegovim rečima, trenutno se dolazi do paradoksalne situacije u kojoj su nezadovoljni praktično svi - od ljudi koji limun proizvode do onih koji ga na kraju kupuju.

Limuna ima, ali kupaca nema dovoljno

Dok potrošač pred rafom vidi visoku cenu, slika u voćnjaku izgleda potpuno drugačije.

Proizvođač Ozkan Egin kaže da poljoprivrednici mesecima ulažu u limun, od đubriva i zaštite do rada potrebnog da plod stigne do berbe, ali da na kraju ne uspevaju da naplate svoj trud.

Problem ove godine dodatno pravi obilna ponuda i, prema njegovim tvrdnjama, nedostatak izvoza.

Zbog toga deo roda ostaje kod proizvođača, koji tvrde da kupca teško pronalaze čak i kada kilogram nude za samo pet lira.

Istovremeno, kada kažu po kojoj ceni prodaju svoje voće, kupci im, navodi Egin, gotovo ne veruju, jer isti proizvod u marketu vide po ceni koja ide i do 100 lira.

Gde nastaje tolika razlika?

To centralno pitanje ove priče. Između poljoprivrednika i kupca nalazi se čitav lanac - otkup, sortiranje, transport, veleprodaja, distribucija i maloprodaja. Svaka od tih faza nosi određene troškove i marže.

Međutim, razlika od pet do čak 100 lira pokrenula je pitanje da li svi ti troškovi mogu da opravdaju činjenicu da krajnja cena postaje 20 puta veća od one koju dobija proizvođač.

Dogan posebno ukazuje na prodaju robe mimo regularnih kanala i smatra da bi stroža kontrola tržišta mogla da smanji cenovni jaz.

Njegova računica je jednostavna: kada bi proizvod do kupca stizao jeftinije, potrošač bi mogao da kupi veću količinu, dok bi poljoprivredniku ostajalo manje neprodate robe.

I proizvođač i kupac na gubitku

Priča iz Adane zato pokazuje jedan od najvećih paradoksa poljoprivredne proizvodnje. Visoka cena hrane u prodavnici ne mora automatski da znači da poljoprivrednik dobro zarađuje.

U ovom slučaju proizvođač tvrdi da za kilogram limuna dobija svega pet lira i da mu roba ostaje neprodata, dok se potrošač na drugom kraju lanca suočava sa cenom koja može da bude čak 20 puta veća.

Između njih ostaje pitanje vredno gotovo čitavih 95 lira po kilogramu: ko sve zarađuje dok limun putuje od grane do kase marketa, i koliki deo konačne cene zaista čine opravdani troškovi?

(Telegraf Biznis)