Hit u Zapadnoj Srbiji: Planule njive pored puta, zakupljuju zapuštene parcele za pšenicu i borovnice

Za zakup više ne odlučuju "najveće gazde u selu", nego i svako u mestu koji ne beži od rada, a nema dovoljno svoje zemlje. Najveći razlog je - cena

Zemlja je kažu, najvredniji resurs, oni koji je imaju, često nisu svesni toga, a oni koji ne poseduju ni parče parcele, dovijaju se da bar imaju nešto.

Baš zbog toga, poslednjih godina je primetan rast trenda zakupa zemjišta, najviše oranica. Za Vojvodinu to nije ništa neobično, međutim, u Zapadnoj Srbiji je to novina. 

Prethodnih dana smo se uverili da je svaka druga vrlet, preorana i da sada češće nego ranije uz put možete videti pšenicu koja je pred žetvu, zasađene hektare krompira, ili borovnice. 

To je zbog toga što se za zakup više ne odlučuju "najveće gazde u selu", nego i svako u mestu koji ne beži od rada, a nema dovoljno svoje zemlje. Najveći razlog je - cena. Te njive trenutno se daju u zakup za bagatelu.

Ljudima koji tamo žive, ili ne žive a poseduju imanje, u interesu je pre svega da neko taj posed očisti, pokosi, uredi... Upravo zato livade za pašnjak se daju bukvalno za džabe, onome ko ima stoke, dok su za njive cene formirane "od reči", i kod njih se blago beleži skok zbog povećane tražnje.

- Mi imamo ukupno oko 8 hektara svoje zemlje, što nije dovoljno. Zakupili smo u susednom selu dve njive da posejemo pšenicu. Godina je srećom, bila rodna, isplatilo se - kaže nam B. B. iz okoline Nove Varoši.

Kako dodaje, njima je uslvo bio da je njiva pristupačna, da je blizu glavnog puta i da kombajn može nesmetano da priđe, cena je kaže, više nego povoljna.

- Otplatiće je neki džak pšenice - dodaje. Ako su te njive uz put jeftine, onda su jasne i cene onih u brdima.

Međuti, zakup od privatnih lica i zemljoradnika nije jedina opcija.

Kako zakupiti državno poljoprivredno zemljište?

U brojnim gradovima i opštinama širom Srbije traje prikupljanje ponuda za zakup državnih njiva, a Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je "vodič" kako uzeti pod zakup ili na korišćenje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, inače, daje se u zakup i na korišćenje po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja.

Da bi fizičko ili pravno lice ostvarilo pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, potrebno je da se prijavi na javni poziv koji raspisuje jedinica lokalne samouprave (JLS).

Gradovi i opštine svake godine do 30. juna tekuće godine raspisuje javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa za narednu agroekonomsku godinu, a prijave na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavljaju se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine JLS.

Kada se okonča postupak davanja u zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa, JLS, uz prethodnu saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište, raspisuje oglas za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

U tekstu objavljenom na sajtu Uprave, detaljno je objašnjen postupak i to, ko i pod kojim uslovima, može da bude zakupac državnih njiva. Takođe, kako bi se privelo nameni zapušteno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje nije bilo korišćeno najmanje poslednje tri agroekonomske godine, Zakon propisuje mogućnost da se ovo zemljište da na korišćenje bez naknade licima koja imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da to zemljište stavi u funkciju poljoprivredne proizvodnje.

Nakon isteka tog perioda, moguće je zemljište dobiti na korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja za površine manje od 10 hektara, odnosno pod uslovom da korisnik dobije odobrenje Ministarstva za investicione radove na istom zemljištu za površine veće od 10 hektara.

(V.B.)