Već sad prelazi 90 dinara po kilogramu, a biće još skuplji? Zašto osnovna namirnica nestaje sa srpskih njiva?

Ekstremne temperature, nedostatak vode i problemi na njivama smanjili su tržišno upotrebljiv rod, pa su tako procene dr Živka Bugarčića da će Srbiji ponovo nedostajati oko 40.000 do 50.000 tona krompira, koje će morati da uveze. Kada na to dodamo i da proizvođačke cene u pojedinim krajevima i dalje ne mogu da pokriju ulaganja ostaje otvoreno pitanje opstanka osnovne namirnice svakog srpskog ručka.

Godina je za proizvodnju krompira počela neuobičajeno rano. Sadnja je u ravničarskim područjima uglavnom završena već do kraja marta, a april i maj protekli su u relativno povoljnim uslovima. Dobre vremenske prilike zadržale su se i tokom većeg dela juna, a preorket je usledio krajem tog meseca i posebno tokom leta izveštava Agromedia.

Teme za vas

Kako objašnjava dr Živko Bugarčić, u Vojvodini je nedostatak padavina usporio nalivanje krtola uprkos tome što veliki broj proizvođača krompir redovno navodnjava. Avgust je zatim doneo ekstremno visoke temperature, nedostatak vode za zalivanje i ožegotine na lisnoj masi.

Krompir je zbog toga ubrzano završavao vegetaciju i ulazio u fiziološku starost.

Dodatni problem u Vojvodini predstavljaju fitoplazme, koje mogu da izazovu gumozu krtola. Takav krompir nije pogodan ni za ishranu ni za preradu, a ne može se koristiti ni kao semenski materijal za narednu sezonu.

Južno od Save i Dunava, uključujući područje Zapadne Morave i jug Srbije, prinosi su, prema Bugarčićevim rečima, bolji nego u prethodne dve do tri godine.

Ipak, količina proizvedenog krompira ne odražava se odmah na cenu.

Tokom leta potrošnja tradicionalno pada, pa tržište u kratkom periodu teško može da prihvati veće količine krompira koje stižu na prodaju. Upravo zato trenutne cene, ocenjuje Bugarčić, ne pokazuju realno stanje proizvodnje.

Za razliku od prethodne godine, kada je uvozni krompir mogao da se nabavlja po veoma niskim cenama, ove sezone situacija u Evropi potpuno je drugačija.

Veliki proizvođači u severozapadnoj Evropi takođe imaju manje krompira. Bugarčić navodi pad površina u Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, uz dodatni pad prinosa zbog nepovoljnih vremenskih prilika.

Zbog kombinacije manje zasejanih površina i slabijih prinosa, evropska proizvodnja mogla bi biti za više miliona tona manja od višegodišnjeg proseka.

To potpuno menja tržišnu sliku u odnosu na prethodnu sezonu.

"Nema krompira, krompir će biti skuplji", kaže Bugarčić, naglašavajući da se to pre svega odnosi na robu iz uvoza.

Problem za domaće proizvođače je što povećanje evropskih cena kod nas još nije u punoj meri preneto na otkup.

Foto: Shutterstock

Bore se za "pozitivnu nulu"

Prema rečima sagovornika, sa sadašnjim cenama veliki broj proizvođača pokušava samo da pokrije ulaganja.

Proizvodnja krompira zahteva ulaganja koja mogu da dostignu 800.000 do milion dinara, zbog čega je, kako ističe, teško opravdati proizvodnju ako na kraju ostane samo „pozitivna nula“.

Posebno teška situacija je kod proizvođača koji krompir prodaju za 25 do 30 dinara po kilogramu.

Bugarčić ocenjuje da takva cena apsolutno ne može da pokrije troškove proizvodnje.

Veće šanse za predvidivu zaradu imaju proizvođači ranog, odnosno letnjeg krompira. Kod krompira koji se vadi u avgustu i septembru problem je što velika količina robe u kratkom periodu izlazi na tržište, dok proizvođači ne znaju da li će tokom jeseni stići jeftinija uvozna roba koja može dodatno da obori cenu.

Marža ogromna

Jedan od problema je i način prodaje.

Mali broj domaćih proizvođača ima direktan kontakt sa velikim trgovinskim lancima, pa krompir uglavnom do njih stiže preko posrednika.

Zbog toga razlika između cene koju dobija proizvođač i one koju plaća potrošač može biti velika.

Kupac koji krompir na kasi plati oko 100 dinara po kilogramu može steći utisak da najveći deo tog iznosa odlazi proizvođaču, dok Bugarčić navodi da uspešniji proizvođači poslednjih godina dobijaju oko 35 do 40 dinara, a veliki broj njih i manje od 30 dinara po kilogramu.

Foto: Shutterstock/milart

Srbija već oko 40 odsto zavisi od uvoza

Promene u domaćoj proizvodnji već se jasno vide kroz uvoz.

Prema podacima koje je Bugarčić izneo u razgovoru, Srbija uvozi blizu 30.000 tona pomfrita, za čiju bi proizvodnju bilo potrebno približno 60.000 tona svežeg krompira.

Uz to se uvozi i više od 40.000 tona konzumnog krompira za markete, pijace i široku potrošnju.

Ako se ukupna godišnja potrošnja proceni na oko 240.000 tona kroz sveži krompir, pomfrit i čips, Bugarčić zaključuje da Srbija već sada približno 40 odsto potreba zadovoljava iz uvoza.

Trend bi mogao da se nastavi ako domaća proizvodnja bude dalje padala. Dodatna opasnost ove godine krije se i nakon vađenja krompira.

Visoke temperature i suva zemljišta otežavaju bezbedno vađenje. Krompir izvađen iz pregrejane, presuve i grube zemlje lakše se povređuje, a oštećenja kasnije dovode do velikih gubitaka u skladištu.

Zbog toga, upozorava Bugarčić, nije izvesno da će sav krompir koji je proizveden moći i tržišno da se iskoristi.

Čak i u regularnim uslovima tržišno upotrebljiva roba čini manje od ukupnog roda, dok ovogodišnji ekstremni uslovi dodatno povećavaju gubitke.

Oporavak neizvestan?

Kada se saberu visoki troškovi, klimatski rizici, neizvesne cene, konkurencija iz uvoza i problemi sa skladištenjem, perspektiva proizvodnje postaje sve manje privlačna.

Bugarčić očekuje da će veliki broj proizvođača ove godine imati veoma malu zaradu, dok će mnogi završiti sezonu u minusu.

Zbog toga ne očekuje brz oporavak proizvodnje u narednim godinama.

Deo proizvođača će, prema njegovoj proceni, potpuno izaći iz proizvodnje krompira, dok će većina onih koji ostanu smanjivati površine.

To bi za Srbiju moglo da znači još manje domaćeg krompira i još veću zavisnost od tržišta na kojem su cene i količine iz godine u godinu sve manje predvidive.

(Telegraf Biznis/Agromedia)