Srbija može biti evropski lider po izvozu smrznutog voća: Poljska podbacila, traži se naša malina

"U Arilju na pojedinim mestima postoje novi zasadi koji su dali samo 500 kilograma po hektaru, što je bilo poražavajuće. Sada kada država subvencioniše kupovinu novih sadnica, one nikad nisu bile dostupnije", navodi stručnjak iz ove oblasti, Mile Radisavljević

Iako mnogima teška, ova godina bila je jedna od boljih za srpsku malinu. Cena "crvenog zlata" bila je najveća u poslednjoj deceniji, a potražnja za zamrznutum plodovima nikad bolja, pošto je berba kod glavnih konkurenata, u Čileu i Poljskoj - podbacila, pa su se uvoznici okrenuli našim proizvođačima.

Teme za vas

- Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, tako je bilo i ove godine sa našom malinom. Epidemija korona virusa je povećala potražnju za zdravom hranom, a roba iz Srbije prepoznata je kao kvalitetna. Pojedini hladnjačari iz okoline Arilja već nude nekih 2,15 evra po kilogramu, ali apelujemo na sve proizvođače da povedu računa, jer otkupna cena može biti i mnogo veća. Smrznuta malina se plaća oko 370 dinara po kg - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

Kako dalje navodi, "svedoci smo da godinama unazad najveći deo kolača uzimaju upravo hladnjačari, a da se niko ne pita gde je tu malinar koji se od jutra do sutra nalazi u njivi".

Međutim, problem koji imaju Čile i Poljska nije zaobišao ni Srbiju. Nekad su u našoj zemlji prinosi maline po hektaru bili blizu 30 tona, a sada je to čak deset puta manje.

Stručnjaci smatraju da je glavni uzrok loš sadni materijal, stoga je neophodno da malinari promene svoje zasade. To, ipak, nikad nije bilo bliže i pristupačnije, jer su sa Ministarstvom poljoprivrede dogovorene subvenicije i povraćaj od čak 90 odsto.

- U Arilju na pojedinim mestima postoje novi zasadi koji su dali samo 500 kilograma po hektaru, što je bilo poražavajuće. Sada kada država subvencioniše kupovinu novih sadnica, one nikad nisu bile dostupnije. Bezvirusne sadnice, koje u Srbiju stižu iz Holandije, pokazale su se kao idealne za ovo podneblje i daju velike prinose - navodi Mile Radisavljević iz kompanije ATP Irigejšn koja se bavi uvozom bezvirusnih sadnica u Srbiju.

To je naročito važno, kaže, sada kada je potražnja za malinama iz Srbije povećana i "jako je važno da imamo šta da im ponudimo".

Srbija je po izvozu smrznutog voća druga u Evropi, odmah iza Poljske, ali je vrlo moguće da nakon loše godine za konkurente, naša zemlja stigne ove godine i do liderkse pozicije, ukoliko se, kako navode stručnjaci, pametno iskoristi pružena šansa.

(Telegraf Biznis/Rina)