Ne pali strnjiku! Naši ratari opet nesavesni, koriste starinsku tehniku, a ceh se plaća i životom

Zato iz Ministarstva za zaštitu životne sredine apeluju na građane da odgovorno postupaju sa žetvenim ostacima

Paljenje strnjike, odnosno žetvenih ostataka, u Srbiji je strogo zabranjeno i kvalifikovano kao krivično delo, ali je i pored toga tokom 2019. godine evidentirano gotovo 19.000 požara na otvorenom prostoru u kojima su najviše goreli nisko rastinje, šume, voćnjaci i livade, a 14 ljudi je stradalo, upozoreno je danas na pres konferenciji povodom početka kampanje "Ne pali strnjiku".

Teme za vas

Budući da spaljivanje strnjike ima dugotrajne štetne posledice na žemljište i životnu sredinu, pretnja je za opštu i bezbednost u saobraćaju, pa je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u saradnji sa ministarstvima poljoprivrede i unutrašnjih poslova, UNDP i Globalnim fondom za životnu sredinu, pokrenulo kampanju kako bi ukazali na negativne posledice tog postupka, ali i da bi uticali na podizanje svesti ljudi.

Paljenje strnjike je davnašnja agrotehnička mera kojoj poljoprivrednici pribegavaju kako bi izbegli nepotrebne troškove, ali umesto ušteda izazivaju veliku opasnost.

Zato iz Ministarstva za zaštitu životne sredine apeluju na građane da odgovorno postupaju sa žetvenim ostacima i da ih ne pale na otvorenom prostoru, jer nekontrolisani požari mogu dovesti do ozbiljnih posledica.

"Sa aspekta žastite životne sredine, nepophodno je da istaknemo da paljenje strnjike ugrožava biljni i životinjski svet i nanosi veliku štetu zemljištu", rekao je državni sekretar u Ministartstvu zaštite životne sredine Robert Jakša.

Sa agronomskog stanovišta, preporuka je da se zemljište obrađuje odmah posle žetve, plitkim ili dubljim oranjem, a da se izbegava spaljivanje.

Kako je pojasnio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević posle žetve pšenice u proseku ostane od tri do sedam tona žetvenih oistataka, čijim se spaljivanjem uništava ozbiljna biljna masa, koja bi dugorocno poboljsaala plodnost žemljišta odnosno kvalitet humusa.

"Dugorocno spaljivanje dovodi do smanjenja humusa - čak do tri tone po hektaru obradivog zemljišta", upozorio je Stanojević.

U ovoj kampanji, MUP, kroz Sektor za vanredne situacije, učestvuje već dve godine, a podaci od početka godine ukazuju da su preventivne aktivnosti izuzetno važne.

Zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Boban Stevanović rekao je da je na teritoriji Srbije do sada evidentirano ukupno 20.237 požara, odnosno vanrednih događaja, od čega 16.000 požara na otvorenom.

"U tim pozarima život je izgubilo osmoro ljudi, 29 je povređeno, u akcijama je spaseno četvoro, a povređeno je i osam pripadnika vatrogasno spasilačkih jedinica“, rekao je Stevanović.

Samo na Zlatiboru je ove godine izgorelo oko 200 hektara šume i niskog rastinja, a u toku prethodnih osam godina u celoj Srbiji registrovano oko 90.000 požara na otvorenom, pa iz "Srbijašuma" upozoravaju da su šumški ekosistemi ugroženi dugotrajnim sušnim periodima, ali i klimatskim i ljudskim faktorom.

Ukazuju da su dva ključna kritična perioda - kraj zime i početak proleća, kada se intenziviraju poljoprivredni radovi i kada se, po statistici, dešava 30 odsto broja požara koji nemaju tako katastrofalne razmere, a drugi - letnji period kada se dešava 60 odsto šumskih požara kada su posledice mnogo veće.

"Ne samo u ekonomskom poslovanju ''Srbijašuma'', nego i u ekološkom smislu koji se odnosi na pripremu zemljišta i podizanje novih zasada koje traje decenijama", naglasio je izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine Srbijašuma Ješa Erčić.

Za čak 60 do 80 odsto požara nikada ne bude utvrđen uzrok, ali je u onih 20 procenata uzrok uglavnom ljudski faktor.

U kampanju je uključen i UNDP, a Miroslav Tadić iz Kancelarije UNDP ukazuje da je u ruralnim podrucjima prilično nizak procenat osiguranih domaćinstava, tako da požari koji nastaju paljenjem strnjike i uništavanje imovine mogu direktno uticati na takva seoska domaćinstva.

"Ukoliko ovaj problem ne bude saniran u skorije vreme i ukoliko građani ne preduzmu mere da sami doprinose smanjenju broja požara on svakako može biti pogoršan u budućnosti s obzirom na očekivane klimatske promene“, rekao je Tadić.

Promotivne aktivnosti kampanje "Ne pali strnjiku" biće održane u sedam gradova Srbije, a sa poljoprivrednicima će razgovarati i predstavnici poljoprivrednih stručnih službi koji treba da im ukažu na štetne posledice spaljivanja strnjike.

(Telegraf Biznis)