• 2

Ne pali strniku! Naši ratari opet nesavesni, a ovo su kazne koje mogu da ih stignu

Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme

  • 2

U jeku jesenje sezone poljoprivrednih radova u Srbiji aktuelno je uklanjanje ostataka strnog žita ili kukuruzovine na njivama, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine još jednom upozorava na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjike na njivama, i podseća na neophodnost primene efikasnih, korisnih i sigurnih metoda zaoravanja žetvenih ostataka.

Ministarstvo podseća da loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Ovako uklanjanje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne.

Telegraf Biznis je više puta o tome pisao, o čemu možete čitati OVDE

 Štete namernih paljenja useva su višestruke, upozorava ministarstvoPaljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, jer se visokim temperaturama požara uništavaju korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost, a takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu i do 3 tone humusa po hektaru, a za stvaranje 1 cm humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko 6 kg azota po toni slame.

Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja. Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost. S druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.

Paljenje strnjike koje se još uvek primenjuje u Srbiji kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom da se NE PALI STRNJIКA.

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vise

    Nas truje hemija,zasto to ne zabranite?

  • Mogu

    Da plate, da žive u pravnoj državi... KO JE IKADA platio kaznu za paljenje strnjišta, kao i za recimo, iznošenje blata na kolovoz ... Da bi se to desilo MORAŠ sa živiš u pravnoj i uređenoj sredini, ovako, lud - zbunjenog...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke