Proizvodnja ove voćke ne zahteva ni velika ulaganja ni mnogo rada, a donosi dobru zaradu

Filipovići su pre šest godina posadili trista stabala, a uzgajanje mušmula je danas za njih hobi od kojeg mogu i da profitiraju

Mušmula je voćna vrsta koja nije u velikoj meri rasprostranjena među srpskim proizvođačima, ali od koje može da se ostvari dobra zarada, kažu Dijana i Predrag Filipović iz Topole, koji su se odlučili za uzgajanje mušmula.

Pre šest godina, u selu Vodicama kod Smederevske Palanke, na površini od 30 ari, Filipovići su posadili trista stabala ovog voća, oboje su u radnom odnosu, pa su mušmule za njih hobi koji uz zadovoljstvo donese i dodatnu zaradu.

Teme za vas

Proizvodnja mušmula ne zahteva ni velika ulaganja ni mnogo rada.

- Razmišljali smo između oraha i lešnika, a onda sam se setila mušmula pošto sam kao mala volela mušmule i tako smo posadili mušmule - kaže Dijana, a Predag dodaje da sa poslom kreću od marta, pa do novembra, i da je prednost to što mušmula cveta u maju, pa joj prvi mrazevi ne mogu ništa, a bere se posle prvog mraza, piše RTS.

Posao uči i njihov sin Teodor koji najviše pomaže u ovom mesecu kada je berba u toku. Filipovići uspeju da uberu preko jedne tone ove retke voćke koju za sada prodaju marketima, ali imaju ponude i za izvoz u inostranstvo.

- Ako bismo posmatrali aktuelnu cenu jabuka i cenu mušmula ona je od tri do četiri puta veća. Za kilogram jabuka se dobije 30 dinara u otkupu, a za mušmule 60 do 90 dinara - kaže Predrag.

Mušmulu prerađuju u rakiju za koju su čuli da se u Francuskoj i Švajcarskoj u domaćinstvima prodaje kao najskuplja. Oni o prodaji još ne razmišljaju, iako je Predragu donela nagrade. Ono što sa sigurnošću tvrde je da je ovo voće puno vitamina i sadrži veću količinu vitamina C u odnosu na limun i pomorandžu.

Podsećamo vas i na priču o Milošu Miletiću, iz okoline Smedereva, kao jednom od malobrojnih proizvođača mušmule u Srbiji.

(Telegraf Biznis)