Hrana najskuplja u poslednjih 30 godina: Ima li svet potencijalno rešenje?

Ono što takođe negativno utiče na budžete milijardi ljudi na planeti, jesu veći računi za energiju

Svet se još nije oporavio od mukotrpne krize, izazvane kovidom-19, a onda je 24. februara izbio rat u Ukrajini koji je dodatno pogoršao stanje.

Globalno gledano, posledice po svetske zemlje možda ne bi bile tako dalekosežne da Rusija i Ukrajina nisu jedni od ključnih proizvođača i izvoznika uljarica i žitarica.

Teme za vas

Kako je reč o esencijalnoj robi, usled sukoba je došlo do nestašice, manjka proizvodnje i automatski - do rasta cena. Zaključak Agencije za hranu i poljoprivredu, FAO, pri Ujedinjenim nacijama, jeste da su cene hrane u svetu porasle u martu najviše od 1990. godine.

FAO indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je prošlog meseca 12,6 odsto u odnosu na februar - na prosečna 159,3 boda - i tako je dostigao najviši nivo u prethodne 32 godine.

Ovo poređenje može biti još relevantnije: u odnosu na mart 2021, indeks je porastao 33,6 odsto.

U martu su najveće cene zabeležene za biljna ulja (23,2% u odnosu na februar), a podstaknute su poskupljenjem suncokretovog ulja zbog smanjenog izvoza iz Ukrajine, koja je u tom domenu najveći globalni igrač.

Cene žitarica su na mesečnom planu porasle 17,1 odsto, odražavajući poskupljenje pšenice od 19,7 odsto i kukuruza od 19,1 odsto, opet pogađate - zbog rata u Ukrajini. Treba ponovo podsetiti da su u poslednje tri godine - Rusija i Ukrajina činile oko 30, odnosno 20 odsto svetskog izvoza ovih žitarica.

Meso skuplje, posebno svinjsko

Iz FAO kažu da je dodatni razlog poskupljenja pšenice bila zabrinutost za rod u Sjedinjenim Američkim Državama. U martu je i šećer značajnije poskupeo, 6,7 odsto u odnosu na februar. Razlog? Veće cene sirove nafte i jačanje brazilskog reala.

Ono što je donekle ublažilo taj rast jesu povoljni izgledi za proizvodnju u Indiji.

Indeks koji pokazuje kretanje cena mesa porastao je u martu 4,8 odsto, na najviši nivo otkako je FAO počeo da objavljuje izveštaje, a taj rast je podstaknut poskupljenjem svinjetine zbog nedovoljnog broja ovih životinja u Zapadnoj Evropi. Porasle su i cene živine, zbog epidemije ptičjeg gripa, dodaje se.

Najblaže je porastao indeks koji prati kretanje cena mleka i mlečnih proizvoda (2,6 odsto u odnosu na februar), što FAO objašnjava poskupljenjem putera i mleka u prahu.

Može li se nadoknaditi šteta?

Inače, prema aktuelnim analizama, proizvodnja pšenice u EU bi trebalo da padne na 134 miliona tona, zbog padavina u južnim članicama i moguće manje zasejane površine. Takođe, Agencija pri UN je zbog rata u Ukrajini smanjila prognozu svetske trgovine žitaricama u sezoni 2021/2022 - tri odsto, na 469 miliona tona.

EU i Indija bi trebalo da povećaju izvoz pšenice, a Argentina, Indija i SAD izvoz kukuruza, što će delom nadoknaditi gubitak izvoza iz crnomorske regije.

(Telegraf Biznis)