Donosimo detalje novog pravilnika za trihinelu: Dovoljno je parčence mesa da dobijete opasnu bolest

U Srbiji je upravo objavljen i novi Pravilnik o kontroli i ispitivanju mesa na tu bolest, a u koji je Telegraf Biznis imao uvid

Foto: Shutterstock

Trihineloza je jedna od najrasprostranjenijih zoonoza, bolesti koje se prenose sa životinja na ljude.

Sreće se u svim delovima sveta, a uzročnik je valjkasta glista Trichinella spiralis, koja se u obliku larvi nalazi u mesu zaraženih životinja. Upotreba takvog mesa u ishrani dovodi do infekcije ljudi.

Trihineloza je primarno infekcija divljih životinja među kojima se održava u procesu lanca ishrane. Zbog toga je najrasprostranjenija među životinjama koje pripadaju mesojedima i svaštojedima. Sve one mogu biti rezervoari zaraze za ljude, ukoliko se meso ovih životinja koristi u ljudskoj ishrani. Od divljih životinja infekcija se prenosi na pacove, stvarajući nova žarišta. Među pacovima ova infekcija se stalno održava i povremeno se prenosi na domaće svinje, ali i na domaće mačke i pse. Najveći epidemiološki značaj u Vojvodini ima domaća svinja, mada su registrovane i epidemije prouzrokovane mesom divlje svinje.

Životinja zaražena trihinelom ne pokazuje znake bolesti. Zbog toga se zaraženost životinje može utvrditi jedino pregledom mesa na trihinelozu.

U Srbiji je upravo objavljen i novi Pravilnik o kontroli i ispitivanju mesa na tu bolest, a u koji je Telegraf Biznis imao uvid. 

Ministarstvo nadležno za poslove veterinarstva može službeno dodeliti zdravstveni status ,,slobodno od trihinele gazdinstvu na kojem se primenjuju kontrolisani uslovi držanja, ako vlasnik:

1) preduzme sve praktične mere predostrožnosti u pogledu izgradnje i održavanja objekta, kako bi se sprečio pristup glodarima

2) primenjuje sopstveni program za kontrolu štetočina, posebno glodara, na efektivan način, kako bi se sprečila invazija svinja

3) obezbedi da se sva hrana za životinje doprema iz registrovanih ili odobrenih objekata

4) čuva hranu za životinje koja je namenjena vrstama životinja prejemčivim na trihinelozu u zatvorenim silosima

5) obezbedi da se uginule životinje sakupe što je pre moguće, a najkasnije u roku od 24 sata od uginuća životinje

6) obavesti Ministarstvo ako se u blizini gazdinstva nalazi deponija za sakupljanje komunalnog otpada, radi procene rizika;

7) obezbedi da su prasad i nabavljene svinje, koji se dopremaju na gazdinstvo, oplođeni i uzgajani u kontrolisanim uslovima držanja u integrisanom proizvodnom sistemu;

8) obezbedi da su svinje obeležene tako da svakoj životinji može da se prati poreklo do gazdinstva rođenja.

9) obezbedi da nijedna svinja namenjena klanju ne izlazi izvan objekta za vreme trajanja celog proizvodnog procesa.

Ako se utvrdi pak da ima trihinile, takođe su pozanti pravilnici kako se postupa. Inače, u poslednje tri godine nije otkrivena autohtona zaraza trihinelom kod domaćih svinja koje se drže na gazdinstvima koja imaju status ,,slobodno od trihineleˮ. Istorijski podaci o stalnom ispitivanju koje je vršeno nad populacijom zaklanih svinja daju najmanje 95% sigurnosti da prevalenca trihinele nije veća od jedan od milion u datoj populaciji.

Takođe, detaljno je objašnjeno i koja se oprema koristi, ali i koji delovi trupa. Takođe, isto može ispitivati i meso konja, meso divljači i druge vrste mesa koje bi mogle da sadrže trihinele i to:

– kod medveda: dijafragma, žvakaći mišić i jezik,

– kod morža: jezik,

– kod ptica: mišići glave (npr. m. masseter i vratni mišići);

Trajanje veštačke digestije mora biti dovoljno dugo da se osigura odgovarajuća digestija tkiva ovih životinja, ali ne sme da traje duže od 60 minuta.

Sredinom 80-ih godina prošlog veka u Francuskoj i Italiji je bilo inficirano na stotine ljudi nakon konzumiranja konjskog mesa. Za neke epidemije je utvrđeno da su konji uvezeni sa prostora bivše Jugoslavije. Konji, koji su biljojedi, mogli su se inficirati konzumiranjem sena, trave ili zrnaste hrane u kojima su bile inkapsulirane larve trihinele. U Nemačkoj je registrovano zaražavanje mesom kamile uvezenim iz Egipta.

Kako dolazi do zaražavanja ljudi

Čovek se zaražava alimentarno, korišćenjem u ishrani mesa i mesnih prerađevina zaraženih životinja. Učaureni oblici parazita se u crevu pod uticajem sokova oslobađaju svojih čaura, brzo rastu i sazrevaju do odraslih oblika. Odrasli paraziti stvaraju brojne larve koje se probijaju kroz zid creva do krvotoka, da bi krvlju bile raznesene do mišića gdje stvaraju čaure. Učaurene larve mogu da žive i više godina, najčešće šest meseci posle infekcije, kasnije larve uginu, a kapsule kalcifikuju. Parazit se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Učestalost javljanja trihineloze kod ljudi zavisi od rasprostranjenosti trihineloze kod životinja, čije se meso koristi u ishrani i od kulinarskih navika. Epidemiološki najrizičnije namirnice su dimljeno i termički neobrađeno ili nedovoljno obrađeno meso i mesne prerađevine. U Vojvodini, naročito u seoskim domaćinstvima, meso i prerađevine se obezbeđuju iz vlastitog uzgoja i klanja svinja, pri čemu se jedna količina mesa konzervira sušenjem ili se koristi za pravljenje kobasica.

Zbog toga se trihineloza najčešće javlja u obliku porodičnih epidemija u vreme svinjokolja.

Foto: Shutterstock

Trihineloza kod ljudi prolazi kroz tri faze koje su usko povezane sa biološkim ciklusom parazita.

Prvi simptomi se mogu pojaviti već posle nekoliko dana od korišćenja trihineloznog mesa (period inkubacije). Ovi simptomi nisu ni karakteristični niti obavezno prisutni. Može se javiti gubitak apetita, malaksalost, muka, gađenje, bolovi u predelu želuca, povraćanje ili proliv. Ovim simptomima se često ne pridaje značaj niti se samo na osnovu njih može posumnjati na ovu bolest.

Za drugu fazu bolesti karakteristična je visoka temperatura, otok očnih kapaka i lica i bolnost mišića zbog čega su otežani žvakanje, govor, hodanje, stajanje. Ovi simptomi se najčešće javljaju 8-15 dana od konzumiranja infestiranog mesa (raspon je od 5-45 dana) i treba da pobude sumnju na trihinelozu, ali slične simptome mogu dati i brojna druga oboljenja. Značajan je epidemiološki podatak, koji će usmeriti lekara da sprovede ciljana ispitivanja, da je bolesnik konzumirao meso, koje nije pregledano na trihinelozu kao i pojava sličnih simptoma među ukućanima koji su jeli takvo meso ili prerađevine.

U trećoj fazi bolesti dolazi do smirivanja upalnih procesa u mišićima i učauravanja larvi. Faza oporavka može da traje mesecima.

Kako sprečiti obolevanje od trihineloze

1. Najznačajnija mera sprečavanja trihineloze kod ljudi je pregled mesa metodom trihineloskopije. Za pregled se uzima kruna dijafragme. Dijafragma deli grudnu od trbušne duplje, a kruna dijafragme se nalazi uz kičmeni stub. Uzorak se uzima sa obe strane.  Pored pravilnog uzimanja uzorka važno je da pregled izvrši stručno lice, odnosno nadležna veterinarska služba koja je za to registrovana.

2. Do dobijanja nalaza da je meso ispravno, ne degustirati sirovu smesu za kobasice, niti jesti termički nedovoljno obrađeno meso i mesne prerađevine.

4. Termičku obradu mesa vršiti na temperaturi većoj od 70şC dok se boja mesa u svim delovima ne promeni iz ružičaste u sivu (za 1kg mesa u komadu 1 sat). Niske temperature dovode do uništenja larvi pod uslovom da se ona spusti do određene tačke i da traje dovoljno vremena. U mesu debljine 15 cm na -15şC trihinela će biti razgrađena za 30 dana, sem u mesu pojedinih divljih životinja, jer su vrste trihinele koje dovode do infekcije tih životinja otporne na niske temperature.

5. Usoljavanje, dimljenje, sušenje ili stavljanje mesa u mikrotalasnu pećnicu, kao i nedovoljna termički obrada svežeg mesa na roštilju ne uništavaju larve trihinele.

Video: Ne postoji vakcina protiv afričke kuge svinja

(V.B.)