U Srbiji 60 odsto žena na selu nema normalan posao: Ovaj kreativan biznis mogao bi sve da promeni

Žene u selima zanemaren su ekonomski potencijal i to je upravo ono što Etno mreža svojim delovanjem želi da promeni, kaže naša sagovornica

Većina žena na selu neformalno je zaposleno, rade na crno ili su sezonski angažovane. Jedan od kreativnih poslova koji bi mogao da im donese i prinos jeste izrada rukotvorina. Ipak, i za to je potrebno negovati određene veštine.

Primera radi, samo nekoliko staparskih ćilima nekada je bilo dovoljno da trgujete i da kupite jutro plodne zemlje. Danas, ne koštaju ni blizu toliko, ali je njihov značaj ipak neprocenjiv. Po prvi put, Pirot je u budžetu grada izdvojio novac namenjen tkaljama, i jasan je ekonomski potencijal starih zanata.

Međutim, da vi ovaj i ostali stari zanati, kao i rukotvorine omogućavale i ekonomsku egzistenciju potrebna je pomoć celog društva i države.

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže, kaže za Telegraf Biznis da je Etno mrežia upravo omogućila da se stotine žena radno osposobe i osnaže da nakon godina nezaposlenosti i istiskivanja sa tržišta rada, izgrade veštine izrade rukotvorina.

Još važnije, ovom akcijom vraćen je značaj i status rukotvorinama kao nosiocima našeg identiteta i ženama kao čuvarkama kulturnog nasleđa.

• Žene iz ruralnih područja imaju ekonomski potencijal ali se njihov položaj teško menja. Da li će tokom naredne godine biti projekata za njihovo osnaživanje? Koliko u tom smislu igraju ulogu stari zanati, pre svega rukotvorine?

- Prema podacima za Srbiju, tek se 14 odsto žena koje su u radnom dobu otisnulo u preduzetničke vode, dok ima dvostruko više samozaposlenih muškaraca. Među ženama u ruralnim područjima situacija je lošija, jer je oko 60 odsto njih neformalno zaposleno, rade na crno ili su sezonski angažovane.

To nam govori da su žene u selima zanemaren ekonomski potencijal i to je upravo ono što Etno mreža svojim delovanjem želi da promeni.

Od osnivanja asocijacije 2005. godine pa do danas, neumorno radimo na osnaživanju žena iz sela i unutrašnjosti. Reč je pre svega o ženama koje vladaju starim tehnikama izrade ručnog rada, a koje se, pod okriljem Etno mreže, dalje usavršavaju za izradu komada koji mogu da ponesu žig kvaliteta naše organizacije i da se plasiraju na tržištu.

Takvi autentični komadi često su korišćeni kao diplomatski i poslovni pokloni.

Jedan od značajnih projekata koji je doprineo afirmaciji žena, majstora starih zanata, jeste inicijativa „1000 žena“ koju je Etno mreža, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, agencijom UN Women, NALED-om i ambasadom Kanade uspešno sprovodila pet godina.

U tom periodu obezbeđeno je više od 22.000 sati radnog angažovanja za stotine žena, obezbeđeni su i njima prilagođeni programi ekonomskog osnaživanja, radionice, stručna i marketinška podrška, kao i pristup tržištu.

Uovoj 2023. godini pripremamo nove projekte koji će dati vetar u leđa ovim ženama, koji će pomoći da se one uposle i da ostvare prihod, ujedno čuvajući kulturnu baštinu Srbije.

• Na koje načine država može da pomogne?

- Razliku bi napravilo, sasvim je izvesno, ako bi se organizovali javni radovi u kulturi i za druge osetljive grupe, pored osoba sa invaliditetom, ali i ako bi se u gradskim jezgrima i turističkim zonama otvarale etno galerije u kojima bi turisti mogli da kupe originalne proizvode koji predstavljeju deo naše tradicije.

Neophodna podrška, kojoj se nadamo u što skorije vreme, bila bi i ako bi se ženama koje izrađuju rukotvorine ustupio besplatan prostor za rad, jer je njihov rad od javnog interesa, budući da njihovi komadi čuvaju kulturno nasleđe.

Podrška države je dragocena u delu u kojem su rukotvorine Etno mreže prepoznate i koriste se u Protokolu Vlade i državnim institucijama kao poslovni i diplomatski pokloni.

Sa druge strane, pojedine lokalne samouprave imaju programe za ciljanu podršku ženama koje ih izrađuju. Nažalost, to ipak nije dovoljno i moramo svi više da se potrudimo kako bi naše čuvarke tradicije ostale motivisane, negovale i brusile svoje veštine i prenosile znanja na mlade koji su, kako se pokazalo, izuzetno zainteresovani.

• Ko se najviše ističe, da li imate primere dobre prakse kada je reč o delovima Srbije?

- Kada je reč o podršci ženama, gradovi uglavnom obezbeđuju prostor za rad i podršku za učešće na manifestacijama, dok se u smislu podrške izdvaja grad Sombor koji je raspisao prvi konkurs i dodeli sredstva za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija.

Sremska Mitrovica je uključila rukotvorine lokalnih žena u ponudu novoformiranog turističkog centra, a Inđija je uz pokretanje kolonije zlatoveza uključila lokalno udruženje i tekstilnu školu u program radionica u keltskom selu, i osmislila mere za podršku ženama kroz lokalnu agenciju za ruralni razvoj.

Bela Palanka je pokrenula projekat za opremanje zanatlijskog sokačeta i završila prvu od tri faze, a Knjaževac je obezbedio novi prostor u pešačkoj zoni za udruženje Etno centar koje izrađuje dvopređne čarape. Pirot je po prvi put osmislio mere u budžetu za 2023. za podršku tkaljama koje se bave pirotskim ćilimarstvom i uz Sombor, Loznicu, Novi Pazar, Inđiju i Staru Pazovu, organizovao brojne kolonije u starim tehnikama.

• 100 žena 100 minijatura, žirirana izložba koja je organizovana već devetu godinu za redom, oduševila je kanadskog ambasadora. Šta je to što biste izdvojili, koja tehnika ili čiji rad vam je ostao upečatljiv?

- Ponosni smo na to što su radovi žena okupljenih u Etno mreži impresionirali amabasadora Kanade Džajlza Normana i njegovu suprugu, u čijoj rezidenciji je i upriličena izložba.

Predstavljeno je 80 eksponata rađenih u starim tehnikama veza i zlatoveza, kao i u tehnici pustovanja, odnosno ručnog valjanja vune. Svoje umeće predstavilo je 40 majstora starih zanata i zaista je teško izabrati favorita.

Ako bih morala da izdvojim, odlučila bih se za najmlađeg učesnika, desetogodišnju devojčicu koja je odnela nagradu u kategoriji mladog autora, a čija je baka bila prošlogodišnji laureat. To je pravi primer kako se čuva tradicija prenošenjem veštine izrade ručnog rada na nove generacije, što i jeste cilj.

• Na koji način se dodatno uvećava vrednost ženama koje izrađuju tradicionalne rukotvorine?

- Misija Etno mreže je da napravi sinergiju očuvanja tradicionalnog nasleđa i ekonomskog osnaživanja žena i mladih za tržišnu proizvodnju. Naše nasleđe nastavlja da živi u njihovom savremenom stvaralaštvu i zato je važno da njihov rad promovišemo i da ih afirmišemo.

Naš cilj je da žene, mladi, ali u muškarci koji izrađuju kvalitetne rukotovorine budu prepoznati i priznati u javnosti kao čuvari tradicije, jer su majstori zanata koji je od neprocenjivog značaja za sve nas.

(Telegraf Biznis)