Softver Srbina zainteresovao i Nemce: Osmislio savremenu metodu za određivanje kvaliteta hrane
Nemački institut za prehrambenu tehnologiju među prvima prepoznao značaj ove metode u prehrambenoj industriji
Digitalizacija nije zaobišla ni prehrambenu industriju, a srpski naučnici to su iskoristili na najbolji mogući način naročito u oblasti proizvodnje mesa i mleka.
U utorak 17.januara na Agronomskom fakultetu u Čačku biće otvorena laboratorija koja će se baviti senzorskom ocenom prehrambenih proizvoda, pre svega mesa, zahvaljujući saradnji eminetnih stručnjaka iz ove oblasti sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Agronomskog fakulteta u Čačku.
Savremenu metodu određivanja kvaliteta hrane, kompjuterski vizuelni sistem pre tri godine samostalno je razvio i stavio u pogon Igor Tomašević, profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda dokazujući da je mnogo bolja i od tradicionalne metode.
Kada je svoju tehnologiju predstavio na Svetskom kongresu tehnologije mesa u Nemačkoj, Nemci su brže bolje potrčali kako bi srpski izum otkupili, tako da je Nemački institut za prehrambenu tehnologiju među prvima prepoznao značaj ove metode u prehrambenoj industriji.
- Metoda je priznata svuda u svetu, pa i u Evropi, a siguran sam da ono što valja Nemcima, valjaće i nama. Ono što je suštinski važno jeste da se bavimo i svim aspektima kvaliteta i bezbednosti hrane, pre svega mesa i mleka. Prehrambena industrija doživljava pravu revoluciju digitalne prirode jer se prelazi na klaud, internet. Brze informacije su značajne jer istog trenutka kada dobijete rezultate vaših analiza u pogledu kvaliteta mesa i mleka, vi ih za manje od pet sekundi prosleđujete dalje - izjavio je Tomašević.
Primena istraživanja profesora Tomaševića bazirana je na poboljšanju nutritivnih kvaliteta proizvoda od mesa i pošto je boja jedna od najvažnijih segmenata u prihvatanju takvih proizvoda, tim je počeo da radi na obrađivanju rezultata na fermentisanim kobasicama, čajni, kulenu, sremskoj kobasici.
- Na ovaj način mi smo u prilici da popravimo nutritivni kvalitet hrane. Ne postoji definicija, ali to je hrana koja neće da izazove hronična i akutna oboljenja, a i ima mogućnost izlečenja. Ja sam se time bavio 7, 8 godina nakon doktoriranja - kaže Slaviša Stajić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Prezentacija jednog ovakvog istraživanja koje podrazumeva da digitalizacija nije zaobišla ni prehrambenu industriju od izuzetnog je značaja za Agronomski fakultet u Čačku.
- Mi već imamo privrednike koji imaju interes da svoj proizvod na svetskom tržištu predstave u najlepšem svetlu. Kada dođe kupac , vi pored fotografije šaljete senzorsku ocenu koja garantuje kvalitet. Bićemo akreditovana laboratorija, a studenti će biti obučavani u ovom sektoru tako da je ovo još jedan korak dalje da zajedništvom postižemo rezultate sa privredom - kaže prof.dr Vladimir Kurćubić, prodekan za nastavu i nauku.
Senzorskom analizom određuju se sve one osobine namirnica (izgled, boja, ukus, konzistencija i dr.) koje se, uglavnom, ne mogu odrediti nekim drugim, objektivnim postupcima.
Agronomski fakultet je ekspresno kao svoju 16-u laboratoriju osnovao i opremio Laboratoriju za senzorsku ocenu hrane, po svetskim standardima, i na čijoj akreditaciji se radi.
Laboratorija je od polovine jula do polovine decembra 2022. godine postala potpuno funkcionalna za obučavanje studenata, naučnoistraživački rad i pružanje usluga partnerima i klijentima iz privrede.
(Telegraf Biznis/Rina)