Jelena Tanasković za Telegraf: Sve o eAgraru, šta čeka malinare, i kakva će nam biti ova poljoprivredna sezona

Od samog početka verovala sam u snagu naše poljoprivrede i odlučnost naših ljudi i danas, s ponosom mogu da kažem da smo zajedno dokazali da sam bila u pravu, kaže ministarka poljoprivrede za Telegraf Biznis

Projekat digitalizacije poljoprivrede i uvođenje eAgrara je bio ambiciozan projekat. Mnogi su govorili da naši poljoprivrednici to neće moći. Uspeli smo zajedno. Za samo četiri meseca transformisali smo proces podnošenja subvencija, kaže ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković u intervjuu za Telegraf Biznis.

U razgovoru nam otkriva da traju razgovori oko malinara i da se nastavljaju sutra.

Teme za vas

Biće uveden i takozvani plavi dizel koji ratarima mnogo znači. Konačno su energenti i njihov uticaj na cene hrane i inflaciju stavljene u drugi plan, a sada su sve oči uprte u poljoprivrednu sezonu.

Da li će ona biti dobra - između ostalog razgovaramo i tome.

• Кoje sve prednosti donosi uvođenje eAgrara?

- Digitalizacija poljoprivrede omogućava nam da pratimo i analiziramo podatke o usevima, životinjama, farmama, vremenskim uslovima i drugim faktorima koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Sve to je izuzetno značajno zbog optimizacije upotrebu resursa, smanjenja gubitaka i povećanja prinosa i kvaliteta. Takođe, digitalne tehnologije nam omogućavaju da pratimo tržišne trendove i prilagodimo našu proizvodnju zahtevima potrošača.

Jedan od najvažnijih aspekata ove digitalizacije svakako je implementacija digitalnih subvencija.

Ranije su poljoprivrednici bez provere svog stanja kako u registru životinja tako i usaglašenosti podataka o parcelama u katastru i registru poljoprivrednih gazdinstava, vršili prijave u papirnom obliku za subvencije.

Sa druge strane, država se suočavala sa ogromnom administracijom kako bi obradili pristigle zahteve za subvencije, gubilo se dragoceno vreme.

Sada, zahvaljujući eAgrar-u poljoprivrednici mogu jednostavno i brzo da apliciraju za subvencije, prate njihov status i obradu, a omogućena je i brža isplata.

Do sada je raspisano sedam javnih poziva za različite vrste podsticaja, od kojih se mera po hektaru i isplaćuje uporedo tokom trajanja javnog poziva, što se ranije nikada nije dogodilo. Do sada je isplaćeno preko 230.000 zahteva i taj broj se svaki dan uvećava.

• Jedna od prednosti e-agrara se ističe, a to je sprečavanje korupcije, o čemu se tačno radi?

- eAgrar potpuno isključuje korupciju, a sve promene vezano za gazdinstva poljoprivrednici završavaju bez papirologije, odlaska na šaltere.

Projekat digitalizacije poljoprivrede i uvođenje eAgrara je bio ambiciozan projekat. Mnogi su govorili da naši poljoprivrednici to neće moći. Uspeli smo zajedno.

Za samo četiri meseca transformisali smo proces podnošenja subvencija. Mnogo puta do sada navela sam da se pre eAgrara gubilo mnogo vremena na administraciju, sve to je bilo opterećujuće i vremenski zahtevno jer su poljoprivrednici morali da popunjavaju čak 89 podataka na različitim mestima.

Od samog početka verovala sam u snagu naše poljoprivrede i odlučnost naših ljudi i danas, s ponosom mogu da kažem da smo zajedno dokazali da sam bila u pravu.

Iako smo imali oko 700 aktivista koji su obilazili teren i pomagali poljoprivrednicima, Poljoprivredne stručne službe su bile upregnute na maksimum, otvorene telefonske linije za pomoć, naši domaćini obaveštavani su o svakom koraku na sajtu ministarstva ili medijima, znam da nije bilo lako. Ali, ova transformacija je bila nužna, neophodna i naši poljoprivrednici su dokazali da kada hoće, sve mogu.

Pokazali su, bilo da imaju 30, 60 ili više godina, da su u korak sa evropskim farmerima koji se uzimaju kao imperativ napredovanja. I tek ćemo ne samo primarni proizvođači već svi kao društvo postati svesni mogućnosti koje su otvorene digitalizacijom.

Na primeru Gruzije koja je pionir digitalizacije u svetu u kojoj danas kada kupujete meso znate sve o njegovom poreklu, kvalitetu. Dakle, ne samo olakšan posao, brže dobijanje subvencija već digitalizacijom dobijamo zaokružen proces do krajnjih korisnika.

• Ovih dana vodite intenzivne razgovore kako sa malinarima, tako i sa predstavnicima hladnjačara? Da li je na pomolu neko rešenje?

- Država je za malinare već uradila puno stvari i trebalo bi da budu zadovoljni. Mere smo počeli da sprovodimo još u januaru kada smo doneli moratorijum na postojeće kredite koji je produžen za 12 meseci.

Nakon toga, doneli smo zaključak na Vladi po kojem će Poštanska štedionica odobriti kredite za sve male i srednje hladnjačare koji imaju neprodatu robu prošlogodišnjeg roda. Oni mogu da koriste tu kreditnu liniju sa grejs periodom od šest meseci, otplatom od šest meseci i država će subvencionisati deo kamate.

U obavezi su da daju zalog na tu robu i uslov da uzmu kredit je da se odmah izmiri dug prema primarnim proizvođačima. Još jednom molim sve koji koriste ovaj kredit da budu jako oprezni, inspekcije će izlaziti na teren.

Кontrole će biti konstantne, jednom mesečno i pratićemo svaki njihov korak do konačne prodaje te robe koja je na zalihama i koja je data banci u zalogu.

Pred novu otkupnu sezonu održani su sastanci i sa primarnim proizvođačima, ali i hladnjačarima i izvoznicima. Na dnevnoj vezi sam sa svima u ovom procesu i razgovore nastavljamo i sutra, u ponedeljak. Verujem da ćemo doći do rešenja, kojim niko neće biti uskraćen i kojim će svi biti na dobitku.

• Država je nedavno značajno povećala subvencije, za neke mere i duplo. Na koje se podsticaje to sve odnosi?

- I pre Sporazuma koji je postignut sa poljoprivrednicima, već su iznosi pojedinih subvencija bili uvećani, a uveli smo i nova davanja.

Poslednja uvećanja su za osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, odnosno subvencija po hektaru sa 9000 dinara na 18.000 dinara, premija za mleko je povećana sa 15 na 19 dinara po litru, a podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 dinara na 40.000 dinara po grlu.

Maksimalna granica površine obradivog poljoprivrednog zemljišta propisana za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, počev od 1. januara 2024. godine, biće povećana sa 20 hektara na 100 hektara.

Mere se, između ostalog, odnose i na ukidanje 50 odsto naknade za odvodnjavanje za tekuću godinu, a potom i ukidanje naknade za odvodnjavanje u potpunosti od 1. januara 2024. godine.

Biće uveden i takozvani plavi dizel koji se odnosi na olakšice u visini akcize na 100 litara dizel goriva po hektaru za sve upisane površine u Registru poljoprivrednih gazdinstava.

Realizacija mera predviđenih Sporazumom o međusobnoj saradnji sa predstavnicima sedam udruženja poljoprivrednih proizvođača koji je potpisan 22. maja, već je počela. Sve što je dogovoreno, dogovoreno je za ovu godinu i država će Sporazum sprovesti u potpunosti.

Iskoristili smo javne pozive koji su već bili u toku i naši poljoprivredni proizvođači nemaju potrebu da se ponovo prijavljuju po hektaru.

Oni koji su se već prijavili na eAgrar, a koji nemaju problema u smislu poravnjanja stanja ili ispravki, već su dobili po 9.000 dinara po hektaru.

Sredinom ove nedelje smo krenuli sa isplatom od 18.000 dinara onim poljoprivrednicima koji do sada nisu dobili novac. Oni koji su dobili 9.000 dinara, dobiće i dogovoreni dodatak još 9.000 dinara.

• Кakvu poljoprivrednu sezonu očekujete ove godine?

- Svakako da obilne padavine ne gode nijednoj primarnoj poljoprivrednoj kulturi. Razgovaram sa poljoprivrednicima svaki dan, idem, obilazim ih, pričam sa njima, šalju mi informacije sa terena i po nekoliko puta u toku dana.

Oranice su previše vlažne i nijedna biljna vrsta ne može da izdrži toliku količinu padavina. Prema podacima koje imam sa terena, kukuruzu obilne padavine bar za sada nisu naudile, ali je pšenici velika količina padavina nanela određenu štetu. Ove godine ne možemo očekivati rekordan rod, ali je sigurno da ćemo imati dovoljno hlebnog žita za domaće potrebe, ali i izvoz.

Na pojedinim površinama pod sojom u delu južne Bačke u toku je presejavanje, a uljana repica je u odličnom stanju.

Velika količina kiše i vlažnost zemljišta ne pogoduju voću i to je u pojedinim gazdinstvima dovelo do truljenja i pucanja plodova, posebno trešanja.

Vremenske prilike nam ove godine nažalost ne idu na ruku, ali kada je reč o poljoprivrednim proizvođačima, država uvek vodi brigu o njima i reaguje u najkraćem mogućem roku kada je to potrebno.

U nedelji iza nas sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranom Vesićem, obišla sam opštinu Ivanjica koja je prethodnih dana pretrpela štetu usled obilnih padavina.

Ministarstvo poljoprivrede će pomoći poljoprivrednicima iz Ivanjice i Požege kako bi novonastala šteta bila što pre sanirana. Za sva poljoprivredna gazdinstva koja su pretrpela štetu stiže pomoć od 95 miliona dinara.

Ali, moram da naglasim i još jednom pozovem poljoprivredne proizvođače da koriste subvencije za osiguranje koje Ministarstvo poljoprivrede finansira.

Tako će pravovremeno obezbediti svoju proizvodnju i smanjili gubitke na najmanju moguću meru.

(Telegraf Biznis)