Kako će nas sve pogoditi nova prehrambena zabrana? Indija sve ozbiljniji svetski igrač
U zemljama poput Kube i Paname, ova žitarica je glavni izvor energije
Nedavno smo pisali da je Indija najavila zabranu izvoza značajnog dela svog najvažnijeg izvoznog proizvoda - pirinča, čime će otprilike biti prepolovljene isporuke te žitarice iz ove azijske zemlje.
I Telegraf Biznis je mesecima unazad više puta pisao o skoku cena pirinča - u svetu i kod nas, pri čemu određene vrste kao što je basmati, sada koštaju do 1.000 dinara u domaćim supermarketima.
Teme za vas
Zatražena hitna međunarodna podrška za brzu dijagnostiku afričke kuge svinja
Vanredna kontrola pečenjara u Čačku: Sporno 166 kilograma mesa, zbog pitanja porekla
Osnovno pitanje sada je: Šta se dešava kada Indija zabrani izvoz osnovne hrane koja je neophodna za ishranu milijardi ljudi širom sveta?
Ta država je, podsećamo, 20. jula zabranila izvoz belog pirinča - koji nije basmati - u pokušaju da smiri rastuće domaće cene. Nakon toga su usledili izveštaji i video snimci panične kupovine i praznih polica sa pirinčem u indijskim prodavnicama u SAD i Kanadi, što je dovelo i do novog povećanja cena.
Inače, možda niste znali, ali postoje hiljade vrsta pirinča koje se uzgajaju i konzumiraju, premda se četiri glavne grupe trguju globalno.
Najviše se trguje pirinčem dugog zrna, dok ostatak čini mirisni ili aromatični pirinač poput basmatija. Tu je i pirinač kratkog (oblog) zrna koja se koristi za suši i rižoto, kao i tzv. lepljivi pirinač - idealan za slatkiše, kakav je sutlijaš.
Indija je najveći svetski izvoznik pirinča i čini oko 40% svetske trgovine žitaricama, a iza nje su Tajland, Vijetnam, Pakistan i SAD. Stoga, ne čudi što će ova zabrana uticati na ceo svet, u kontekstu globalne krize/nestašice, ali i rasta cena.
U Kanadi je nedavno osvanuo i zanimljiv natpis, na jednom rafu sa pirinčem.
"Jedna kesa (pakovanje) pirinča po porodici, izuzev basmatija".
Dakle, porodicama u Kanadi je trenutno, nakon zabrane Indije o izvozu, dozvoljeno da kupe samo po jedno pakovanje onih vrsta pirinča koje nisu basmati.
S druge strane, među glavnim kupcima pirinča su neke od najmnogoljudnijih nacija poput Kine, Filipina i Nigerije. Postoje i tzv. "swing kupci" poput Indonezije i Bangladeša, koji pojačavaju uvoz kada imaju nedostatke domaće ponude.
Potrošnja pirinča je, generalno, velika, a posebno raste u Africi. U zemljama poput Kube i Paname, ova žitarica je glavni izvor energije.
Prošle godine, Indija je izvezla 22 miliona tona pirinča u 140 zemalja. Od toga, šest miliona tona je bio relativno jeftiniji beli pirinač Indica.
Kako dalje piše BBC, procenjuje se da je svetska trgovina pirinčem iznosila 56 miliona tona u 2022. godini.
(Telegraf Biznis)