Tradicija koja traje pune dve decenije: U Mačvi vršajem proslavili kraj žetve

Parna mašina pokreće se parom koju stvaraju izgorela drva, a na nju se nekada kaišem spajao dreš gde se odvajalo seme pšenice

Završetak žetve u Mačvi već pune dve decenije proslavlja se na poseban način- vršidbom žita, kao što se radilo u prošlom veku.

Teme za vas

Ovaj običaj neguje Društvo za očuvanje običaja stare Mačve "Izažanjac", koje na istoimenoj manifestaciji podseća kako se nekada uz pomoć parne mašine dolazilo do zrna pšenice u Srbiji. Ovako se radilo pre jednog veka, a Mačvani rade to i danas, na kraju žetve, da bi sačuvali tradiciju i mladima pokazali svoje nasleđe.

- Ovom događaju, kojim proslavljamo kraj žetve, dodali smo i vršaj u gumnu (mestu gde se vrše pšenica), poslednjeg domaćina te godine - rekao je predsednik Društva za očuvanja običaja Mačve "Izražanjac", Obrad Ulardžić.

Vršaj se, kako objašnjava Ulardžić, radi kao pre 100 godina.

- Parna mašina i dreš, odnosno vršalica služe da se žito, koje je požnjeveno, ovrše. Mašinu parnjaču dobili smo na poslugu dobrom voljom i ljubaznošću gospodina Velje Turudića iz mačvanskog sela Ravnje, kojem je ostala još od dede. Dugo nije radila i bila je u poluraspadnutom stanju, a zahvajujući vrednoći i znanju majstora Đorđa Petrovića, koji je već tri meseca vredno renovirao, u nadi da će pokrenuti za ovaj jednistven događaj - rekao je on.

Prema Ulardžićevim rečima, to je prilika da oni koji nikada nisu videli parnu mašinu vide kako ona izgleda.

Parna mašina pokreće se parom koju stvaraju izgorela drva, a na nju se nekada kaišem spajao dreš gde se odvajalo seme pšenice, objašnjava Ulardžić. Dodaje i da je ta parna mašina proizvedena 1925. godine u nemačkom Vajnhajmu.

(Telegraf Biznis)