Kakav nam je kvalitet mesa i mleka, i gde je Srbija na "mapi" biosigurnosti? Važan skup u PKS
Budući da je kod nas prisutan veći broj zaraznih bolesti životinja, od posebnog značaja je uvođenje obavezne primene minimalnih standarda biosigurnosti u primarnoj stočarskoj proizvodnji
U organizaciji FAO (Food and Agriculture Organization; Organizacija za hranu i poljoprivredu), EBRD, Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u zgradi PKS u Beogradu danas se održava Nacionalna konvencija posvećena zdravlju životinja, bezbednosti i kvalitetu hrane u Republici Srbiji.
Ističe se da su zdravlje životinja, bezbednost i kvalitet hrane blisko povezani u različitim aspektima održive proizvodnje hrane životinjskog porekla duž celog lanca “od farme do trpeze”, te da je zdravlje životinja važan preduslov za bezbednost i kvalitet namirnica: upravo zato, kontrola počinje u primarnoj proizvodnji, u štali i na farmi.
Kako je u našoj državi prisutan veći broj, naročito opasnih, zaraznih bolesti životinja, od posebnog značaja je uvođenje obavezne primene minimalnih standarda biosigurnosti u primarnoj stočarskoj proizvodnji, kao i unapređenje efikasne i efektivne prevencije i kontrole bolesti na nivou farmi, saopšteno je iz PKS.
Kako se navodi, cilj Nacionalne konvencije je da se ukaže na najvažnije izazove zaštite zdravlja životinja i proizvodnje bezbedne i kvalitetne hrane u Srbiji, kao i da se omogući razmena ideja i iskustava između proizvođača, potrošača, državnih organa i civilnog sektora.
Među najprisutnijim bolestima među životinjama, kako zbog ishrane, tako i zbog migracija i klimatskih promena, odnosno ljudskih faktora, jesu:
- Bolesti plavog jezika
- Bolesti Zapadnog Nila
- Afrička kuga svinja
- Bolesti kvrgave kože
- Kuga malih preživara (PPR)
Prof. dr Dejan Krnjaić je rekao da FAO i EBRD zajedno sarađuju već 10 godina, na raznim aktivnostima. Projekat ECA Regional: FAO/EBRD Cooperation se privodi kraju, a sprovođen je kako u Srbiji, tako i u Rumuniji i Bugarskoj.
- Očekuje se da do 2050. godine bude 9,7 milijardi ljudi na planeti, što sa sobom povlači da se obezbedi više hrane, a najveći je izazov da ta hrana bude sigurna. Zato je neophodno uvođenje novih tehnologija i u stočarstvu, kao i uzgajanje specifičnijih rasa - naveo je prof. dr Krnjaić.
Na današnjem skupu se posebno govorilo o mesu i mleku, osnovnim proizvodima koji su sve češće osporavani u javnosti iz raznih razloga.
Ono čega se "drži" savremeno stočarstvo jesu inovacije, umrežavanje znanja raznih poljoprivrednih stručnjaka i poštovanje gesla: Prevencija je bolja od lečenja.
Prof. dr Dejan Krnjaić kaže da se moraju ispitivati i eksterna i interna biosigurnost, dakle, okolina farme, izvan objekta, unutar objekta itd. Od 1960. godine, važno je pomenuti, u Srbiji se nije mnogo toga promenilo: dakle, mahom se oslanjamo na sistem star šest decenija.
Na nivou Evrope, Austrija i Danska imaju najbolje sisteme vezane za zdravlje životinja, i stoga su pooštrile propise vezane i za uvoz mesa, čak i iz razvijenijih zemalja, poput Holandije.
Što se tiče biosigurnosti, prof. dr Krnjaić apeluje na poboljšanje normi u Srbiji, tako da se sistem dodeljivanja zdravstvenog statusa gazdinstava što pre unapredi. Kaže da treba što pre primeniti cross compliance princip kod podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Zaključak je da je biosigurnost farme direktno vezana za zdravstveni status, a prema podacima koji su danas istaknuti - postoji opasnost od preko 40 bolesti u farmama.
Kakvo mleko pijemo?
U Srbiji i dalje dominiraju manja gazdinstva, sa jednom do 9 krava, ali je zanimljivo da ona u proizvodnji mleka učestvuju sa čak 49%.
Najveći problem u proizvodnji mleka kod nas jeste nedostatak savremene tehnologije.
Nivo biosigurnosti na tim farmama nije zadovoljavajuć, a troškovi su automatski veći. Ono što je takođe problematično jesu loši uslovi za mužu i neposedovanje adekvatne opreme, rečeno je danas u PKS.
Faktori koji utiču na kvalitet mleka jesu tehnološki i ambijentalni.
Loša ležišta i loša muža su česte pojave kod nas, koje dovode do povreda mlečnih žlezda ili zapaljenskih procesa kod krava, a opet - to sve na kraju utiče na produktivnost i kvalitet mleka.
Krave imaju sve više problema sa mastitisom, što ne ugrožava samo kvalitet mleka, već i obim proizvodnje.
(Telegraf Biznis)