Marko je zbog života na selu ostao bez supruge, ali ne odustaje: "U gradu rade po 12 sati i žive kao zombiji"

Seoski život koji voli koštao ga je braka, pa je sa 25 godina razveden otac jednog deteta

Marko Ivančan nije imao standardno detinjstvo. On je prvu godinu života bukvalno proveo u traktoru gde je njegov otac improvizovao krevetac, pa menjao pelene, i davao flašicu. Danas, Marko sa 25 godina, takođe vreme provodi u traktoru, uz pomoć kojeg vodi računa o domaćinstvu.

Od detinjstva je učestvovao u svim poslovima i procesima na farmi krava, iako mu je njiva na kojoj se sade usevi za njihovu ishranu omiljena pozicija. Zato otac, koji je farmu na Goloj u Podravki ostavio Marku, više vodi računa o zatvorenim hangarima. Muška telad slabo prolaze na farmama mleka, ali Marko nikada nije i ne bi pojeo ni parče telećeg mesa sa farme. Nije vegetarijanac, ali nikada nije mogao da jede telad.

Teme za vas

- Kad vidim ova mala telad, nema šanse. Lepo ih je videti - rekao je on.

Iako su mnogi iz njegove generacije pobegli iz siromašne Podravine, Marko je odlučio drugačije.

- Rade po 12 sati, vraćaju se sa posla u male prostorije, u četiri zida, jedu koliko mogu. Žive samo kad dođu kući u posetu, a ostatak života su kao zombiji - kaže Marko.

Još čudnije zvuči tvrdnja da "budućnost poljoprivrede vidi u Hrvatskoj", iako svakog dana na putu pored farme, prođe najmanje desetak mađarskih cisterni sa mlekom koje se prodaju u Hrvatskoj jer ga nema dovoljno.

- To nam više uopšte ne smeta jer nas je tako malo ostalo, a tržištu treba mleko. Znate li da je danas otkupna cena ista kao 2006. godine kada su tata Ivica i mama Darinka počeli da se bave mlekarstvom? Samo što je tada četiri kune bila dobra i isplativa cena. Ulaz, recimo veštačko đubrivo, ulje, košta znatno manje, možete zamisliti - dodao je on.

- Prve junice su uvezli iz Holandije i bile su toliko mlečne da im se dopalo i cena je bila dobra. Trećina je, kažu, uložena u sirovine, a dve trećine profit. I te dve trećine su napravile ovu farmu koju sam nasledio - kaže Marko.

Seoski život koji voli koštao ga je braka sa "gradskom" devojkom, pa je sa 25 godina razveden otac jednog deteta.

Markova farma prati nove tehnologije, i sam često putuje da bi saznao o njima i "preslikao Zapad". Nakon implementacije robota za mužu proizvodnja je značajno porasla, a digitalizacija je omogućila bolju evidenciju i analizu podataka. Zbog toga se ishrana poboljšala i dovela do najvažnijeg – boljeg kvaliteta mleka. Zato se na prvi pogled čini da o kravama niko ne brine, jer radnici nisu ni na vidiku ponekad, prenosi Jutarnji.hr.

(Telegraf Biznis)