Inženjerka Milica razvija povrtarski biznis a Zoran je ostavio unosan posao i obnovio porodičnu ovčarsku farmu

Ima nade za jedan od najsiromašnijih krajeva Srbije

Babušnica je decenijama jedan od najsiromašnijih krajeva Srbije, ali poslednjih godina stvari se polako menjaju, mladi polako, čini se, uviđaju da ovaj kraj poseduje neverovatan potencijal za organsku proizvodnju, obnavljaju se plastenici, farme.

Milica Ćirić, po struci master inženjer zaštite na radu, zaposlena u najuspešnijoj privatnoj firmi u Babušnici, pokrenula je svoj brend "Iz Cica Micine bašte", svaki slobodan trenutak provodi u rodnom selu Resnik gde sa roditeljima proizvodi vrhunsko povrće i voće i prerađuje ga u neverovatne džemove, ajvare.

Teme za vas

- Smatram da je budućnost upravo u povrtarstvu, bar kada je o našem kraju reč, koji je bogom dan i poseduje nepresušan potencijal. Mislim da mladi ljudi treba da se vrate na selo, obnove dedovinu jer je proizvodnja hrana, ne samo budućnost, već i sadašnjost, posebno kvalitetne, organske hrane, a naš kraj je zaista stvoren za tako nešto - kaže Milica za Telegraf.

Zoran Ivanković, iz sela Kambelevci dugo je vozio šlepere po Evropi. Sa setom je gledao kako se porodice po Austriji, Švajcarskoj, bave poljoprivrednom, stočarskom proizvodnjom, razvijaju postojbinu svojih dedova. Jednoga dana, kako kaže, odlučio je da batali volan, iako se u ovoj branši veoma unosno zarađuje, vratio se u Babušnici, u selo Kambelevci i pokrenuo verovatno jedinu organsku ovčarsku farmu u ovom delu Srbije.

- Kada si sa ovcama, ti si kod kuće, ti si kod porodice, sve je tu. Imam oko 130 grla ovaca, planiram proširenje, u režimu sam organske proizvodnje. Sve je super, jedino imamo problema sa sertifikacijom i nedostatkom sertifikovanih klanica, pa ja jagnjad koja ima sertifikate da je u režimu organske proizvodnje, prodajem kao "običnu" jer u okolini nema mesare koja ima taj sertifikat. Ima i drugih sitnica koje će nadam se popraviti se u budućnosti i olakšati nam posao, ali sve u svemu, tu sam, sa porodicom, angažovano mi je i troje dece, supruga, svi smo na okupu, na dedovini - priča Zoran za Telegraf.

Karolina Stamenković iz Udruženja "Ženski etno centar - Lužnićke rukotvorine" decenijama se bori za ovaj kraj, pomaže stare i nemoćne, ali i pomaže razvoj poljoprivrede.

- Trenutno smo u kampanji zagovaranja da se povećaju izdvajanja za sertifikaciju poljoprivrednih gazdinstava za organsku proizvodnju. Plaćanje naknada za dobijanje sertifikata za male proizvođače je značajna stavka i smatramo da bi povećanje izdvajanja iz lokalnog budžeta za ove namene motivisalo veliki broj ljudi da uđe ili proširi svoju poljoprivrednu proizvodnju, uđe u sistem organske prozvodnje i time obezbedi veće priznanje za svoj rad i svoje proizvode, koji su ovde zaista vrhunski. Ljudi su ovde neiskvareni ako tako mogu da kažem, proizvode povrće onako kako se vekovima radilo i zaista je sve ovde preukusno u našoj Lužničkokj kotlini - kaže Stamenkovićeva, koja je za ovaj svoj projekat dobila podršku i EU.

(Telegraf Biznis)