Pogledajte pravo čudo u Momirovom plasteniku: Krastavci čak pola metra!
Domaćin kad muneko dođe u goste, proizvode rado poklanja, pa pored po nekog paradajza i paprike, obavezno bi stavio i krastavce, rekordere
Ekstremno toplo leto, a i naglo zahlađenje u septembru, možda su jedini "krivci" zbog čega u jednom plasteniku nadomak Užica krastavci dostižu dužinu čak 50 centimetara.
U dvorištu porodične kuće na Sarića Osoju iznad Užica, Momir Ilić - Beli, pored male baštice, gaji i plastenik, u kome uzgaja papriku i paradajz, po neki krastavac, koliko za svoje kućne potrebe, jer se kaže, ukus domaćeg proizvoda nikada ne može uporediti sa onim iz prodavnice.
Pa zbog toga, bar po jedan sat vremena dnevno, ovaj domaćin, mimo posla u firmi i drugih obaveza, od proleća do jeseni, izdvaja da se posveti svojim poljoprivrednim kulturama, oko kojih, kako kaže, uživa dok radi.
Nikad ga ne iznevere, kaže, uvek rode dovoljno za njegove potrebe, a ovog leta krastavci su rekordne dužine.
- Od juna ih već berem za salatu, bilo ih je baš dosta, ima ih i sada, ali nikada do sad nisu rasli ovoliko, prilično su dugački, jednom prilikom sam iz radosnalosti uzeo metar da izmerim dužinu jednog ploda, koji je bio dugačak čak 54 centimetra, on je bio rekorder, ostali su za koji centimetar manji - priča nam Beli.
Poklanjao ih je, dodaje, ko mu je god dolazio u goste, pa u kesu pored po nekog paradajza i paprike, obavezno bi stavio i krastavce, rekordere! Svi su bili u čudu, ali što je najvažnije nijedan mu nije propao i istrulio.
Kripni su mu u plasteniku i plodovi paradajza, i njih je delio komšijama i familiji, a sve mu je, zaključuje, zaslužana dobra presada, koju je i ovog proleća kupio kod istog domaćina iz Pilatovića kod Požege, s kim sarađuje već godinama.
Pored svega toga što uzgaja pod plastenikom, takođe ima i na otvorenom, pored u bašti, sazrevaju kasnije, a i ti plodovi su idealnog ukusa.
- Nikad do sada mi nisu rađali ovol'ki krastavci, nisam čak ni čuo da su negde dostigli ovu dužinu, ali eto, sad sam se uverio, i to na svom imanju - zaključio je Momir.
Pa iako se ne bavi ozbiljno povrtarstvom i ne obrađuje veće površine, ipak posla u bašti, kaže, uvek ima, posle sadnje, potrebno je povrće okopavati, pleviti, zalivati i do jeseni se brinuti o njemu. Jedino na taj način plodovi mogu da budu ovako krupni i kvalitetni.
(Telegraf Biznis)