"Samo direktnim razgovorom sa poljoprivrednicima moguće je doneti dobre odluke"

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić posetio je danas selo Klenje u opštini Bogatić, gde je obišao porodično gazdinstvo Savić i tom prilikom istakao da je samo direktnim razgovorom sa poljoprivrednicima moguće doneti dobre i pravovremene odluke.

Glamočić je ocenio da su domaćinstva, poput gazdinstva Savić, okosnica srpskog sela i primer kako se od poljoprivrede može živeti ako postoji jasna vizija i međugeneracijska saradnja.

Teme za vas

- Gazdinstvo Savić je dokaz da naša sela imaju budućnost ako mladi vide perspektivu. Njihov trud, posvećenost i organizovanost zaslužuju punu podršku države - rekao je ministar i dodao da Ministarstvo neće voditi politiku iz kancelarije, već sa terena.

Kazao je i da će Ministarstvo nastaviti da razvija mere koje podstiču preradu, unapređenje stočarstva i zadržavanje mladih na selu.

Kako se navodi u saopštenju, tema razgovora bili su i problemi sa kojima se suočavaju stočari, nestabilna cena tovljenika, visoki troškovi stočne hrane i energenata, kao i nelojalna konkurencija zbog velikog uvoza mesa.

Glamočić je takođe najavio da će država intervenisati korekcijom cena i merama zaštite domaće proizvodnje, uz napomenu da se očekuje stabilizacija već u narednim nedeljama.

Posebna pažnja na sastanku bila je posvećena merama za sprečavanje širenja afričke kuge svinja, a ministar je tom prilikom pozvao sve proizvođače da dosledno primenjuju biosigurnosne mere i da sarađuju sa veterinarskim službama.

- Bez zdrave životinje nema zdrave ekonomije. Mi kao država možemo i moramo da pomognemo, ali disciplina počinje na farmi - kazao je Glamočić.

Kako se isitče u saopštenju Ministarstva, gazdinstvo Savić jedno je od tipičnih primera srpske porodične poljoprivrede koja opstaje uprkos brojnim izazovima.

Porodicu Savić čine roditelji i dvojica sinova, a jedan od njih već ima svoju porodicu i troje dece, studira mehanizaciju i aktivno pomaže u radu na imanju, dok brat pravi mešaone za stočanu hranu.

Oni zajedno obrađuju 25 hektara zemljišta i drže 10 krmača koje koriste za reprodukciju i dalji tov prasadi, koje uglavnom prodaju lokalnim kupcima. Gazdinstvo takođe ima nekoliko krava, živinu, ovce i sopstvenu radionicu u kojoj održavaju i popravljaju poljoprivredne mašine.

Kako su istakli, nove mašine su često nedostupne zbog visoke cene, pa se oslanjaju na svoje znanje i veštine da bi očuvali mehanizaciju u funkciji, dodaje se u saopštenju.

(Telegraf Biznis/Tanjug)