Kako je rodio Ivanjički krompir? Ulaganja velika, protiv klime se ne može, a ratare dodatno brine i ovo
Ivanjički proizvođači krompira i ovu sezonu završavaju s neizvesnošću, kada je u pitanju plasman roda. Iako je kvalitet dobar, mnogi se pitaju da li će ostvariti zaradu. Dugotrajna suša smanjila je prinose, a dodatnu zabrinutost izaziva konkurencija uvoznog krompira.
Na nadmorskoj visini od preko hiljadu metara, u ivanjičkom selu Katići, Nešo Stojković uzgaja krompir na površini od oko dva hektara. Poslednjih godina postiže sve slabiji rod, jer klimatske promene i dugi sušni periodi značajno umanjuju prinose.
Teme za vas
Srbija sa Rusima dogovorila ponudu za Amerikance po pitanju NIS-a - stručnjak objašnjava detalje
Poskupljuju cigarete u Srbiji - poznato koliko će biti POVEĆANJE!
Nešo Stojković iz sela Katići, kaže da je ove godine svima ovde podbacio rod.
"Sve češće menjamo sorte iz godine u godinu. Par godina bude dobro, počinje posle toga da podbacuje, ubacujemo nove sorte. Uslova za navodnjavanje, kao što znate, ovde i nemamo, brdski je kraj, zavisimo sve od vremena i od klime.''
Iako je na pojedinim parcelama na Javoru ostvaren prinos i do 35 tona po hektaru, u većem delu ivanjičkog kraja ovogodišnji rod krompira je ispod proseka. U brdskoplaninskim područjima, bez sistema za navodnjavanje, budućnost ove proizvodnje zavisiće od pronalaženja održivog rešenja. Ovaj proizvod ivanjički ratari najčešće plasiraju na veliko, na pijacama i u manjim trgovinama, ali se i dalje pitaju hoće li se njihov trud isplatiti.
Miroslav Petrović iz sela Kušići, dodaje da su ulaganja u freziranje, oranje, pa sejanje - velika.
"Dnevnice su oko pet, šest hiljada dinara, eto, to je to. Ali na kraju ko se snađe, malo otera se proda, ko otera na pijacu skuplje je, skup je podvoz, ali otkupno mesto tu je. To se zna. Prinos se malo smanji i eto ti, šta ćemo.''
Specifičan reljef, planinska klima i plodno zemljište daju krompiru iz ivanjičkog kraja jedinstven kvalitet, po kojem je nadaleko poznat. Ipak, proizvođači kažu da umanjeni prinosi ne mogu da pokriju troškove proizvodnje i da uvoz dodatno preti da obori cenu domaćeg roda.
"Taj uvoz nije uobičajen, to je uvoz sa dampiškim cenama. Vodeće zemlje u Evropi prodaju krompir ispod cene koštanja, i to upola. To će svakako imati negativan uticaj na plasman tog domaćeg krompira.", objašnjava prof. dr Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Zemun.
Iako se krompir lakše gaji u ravničarskim krajevima, proizvođači iz ivanjičkih sela ne odustaju od zahtevne proizvodnje, ponosni na kvalitet koji postižu.
(Telegraf Biznis/RTS)