Šta je regenerativna poljoprivreda? Zemljište se ispostilo, učenici iz Kraljeva načinili prvi korak
Ugrožen biodiverzitet i sve neplodnije zemljište, neželjeni su rezultati intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Zato se sve češće čuju apeli da se proizvođači okrenu regenerativnoj poljoprivredi. Šta to konkretno znači u teoriji i praksi, mogli su da čuju učenici kraljevačke Poljoprivredno-hemisjke škole "Dr Đorđe Radić" .
Kako vratiti plodnost zemljištu i kako privući oprašivače u voćnjake, povrtnjake i na njive? Odgovore na ta pitanja učenici kraljevačke poljoprivredne škole su prvo čuli na predavanju, a zatim su savete i praktično primenili. U blizini školske ekonomije zasadili su 40 stabala medonosnog drveća, a uskoro će, u okviru kampanje "Zajeno pčelama na dar" sejati i polinatorske trake.
Teme za vas
Najvrednija imovina jugoslovenskog giganta IDE NA DOBOŠ: Čuvene "Toblerone" dobijaju novog vlasnika
Milan ima NAJVEĆU farmu ovih životinja u Srbiji! Meso jedno od najzdravijih - kilogram košta čak 1200 dinara
Nemanja Kovačević, Udruženje za očuvanje prirode, kaže da će drugi deo akcije biti postavljanje hotela za divlje oprašivače kojih, kaže, hvala Bogu, u Srbiji ima 800 vrsta.
"Da bi učenici na tim hotelima posle radili identifikaciju koje su to vrste ovde prisutne i da brinemo o njima i da ih čuvamo."
Korišćenje svog raspoloživog zemljišta za obradu i izostanak vegetacije koja je prirodno stanište divljih oprašivača ih, kažu, ugoržava. A smanjenje biodiveriziteta uz dominantnu upotrebu veštačkih đubriva i ne davanje zemljištu dovoljno vremena da obnovi hranljive materije smanjuju njegovu plodnost.
"Analize pokazuju da u poslednje dve, tri decenije imamo gubitak procenta organske materije ili humusa dva do tri posto, kako gde. A ako znamo da je formiranje samo 0,1 % potrebno možda čak nekad i 10 godina, vidimo koliko je to veliki problem", navodi Nemanja.
Svest o tome najbolje je širiti među učenicima poljoprivredne škole, smatraju nastavnici. Jer su među njima i budući proizvođači koji će moći da primene znanja stečena i u školi, u okviru izbornih predmeta.
"Poljoprivreda se razvijala u nekom smeru gde je bio interes što veća količina proizvoda po jedinici površine. Primenjivala se velika količina mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu itd. Uočilo se da to negativne fekte daje na zemljšte i sada tu štetu mora da ispravimo", objašnjava nastavnica stručnih predmeta u Poljoprivredno-hemisjkoj školi "Dr Đorđe Radić" Kraljevo, Ivana Džodan.
Jelena Stojanović, nastavnica stručnih predmeta u Poljoprivredno-hemisjkoj školi "Dr Đorđe Radić" Kraljevo, dodaje da je to možda i jedina perspektiva.
"Da uz pomoć te regenerativne poljoprivrede zaštitimo zemljšte pokrivnim usevima i na taj način povećamo svoju proizvodnju."
Bacanje organskog đubriva i što pliće zaoravanje. Između ostalog, to savetuju zagovornici regenerativne poljoprivrede. Neki bi rekli, onako kako se u prošlosti radilo. Ali, alternativa je, kažu, smanjenje prinose zbog sve neplodnije zemlje.
(Telegraf Biznis/RTS)