Tišina u torovima Tesalije: Hoće li epidemija opasne bolesti uništiti grčko "belo zlato"?

Umesto prepoznatljivog blejanja i zvuka zvona, farmama u okolini grčkog grada Kardice danas vlada jeziva tišina. Anastasija Siurtu, veterinarka koja je nasledila i proširila očevo imanje, hoda kroz puste objekte u kojima je do nedavno živelo 650 ovaca. Njenog stada više nema. Veterinarske službe su 12. novembra uništile svaku životinju nakon što je potvrđen slučaj ovčijih i kozjih boginja.

- Veoma je surovo, osećala sam da sam zakazala u tome da ih zaštitim - kaže Anastasija, koja sumnja da se zaraza proširila sa susedne farme udaljene dva kilometra, gde su vlasnici, navodno, krili prisustvo bolesti.

Teme za vas

Njena priča nije usamljena. Širom Grčke odvija se prava drama koja preti da ugrozi jedan od najvažnijih nacionalnih proizvoda - feta sir.

Masovni pokolj i pretnja za "belo zlato"

Ovčije i kozje boginje, visoko zarazna virusna infekcija koja je prvi put detektovana na severu zemlje u avgustu 2024. godine, proširila se nezadrživom brzinom. Prema podacima Ministarstva za ruralni razvoj, do sredine novembra zabeleženo je 1.702 slučaja. Protokol je nemilosrdan: otkrivanje samo jedne zaražene jedinke znači smrtnu presudu za celo stado.

Do sada je uništeno oko 417.000 ovaca i koza, što čini približno 5 odsto ukupnog stočnog fonda Grčke, piše BBC.

Ovaj masovni pokolj direktno udara na temelje proizvodnje fete, sira sa zaštićenim geografskim poreklom u EU, koji se mora praviti od najmanje 70 odsto ovčijeg mleka. Grčka je prošle godine od izvoza ovog "belog zlata" zaradila 785 miliona evra, snabdevajući trpeze širom EU i Velike Britanije.

Male mlekare već prijavljuju poteškoće u nabavci sirovine. Profesor Dimitris Gugulis sa Veterinarskog fakulteta u Tesaliji upozorava na neminovnost.

- Ograničena količina dostupnog mleka povećava troškove proizvodnje i otežava održavanje trenutnih količina fete na tržištu - navodi.

Cene za sada miruju, ali nestašice su na vidiku.

Finansijski gubitak je ogroman, ali emocionalni danak koji plaćaju farmeri je nemerljiv. Tasos Manakas, farmer iz okoline Kardice, ostao je bez 873 grla 9. oktobra. Danas sedi u maloj sobi svoje prazne štale, okružen paučinom koja prekriva muzni prostor.

- Prodavnica je zatvorena. Onog dana kada su uništene, bio sam ovde. Da ste me tog dana posekli, ne bih krvario - kaže on ogorčeno, prisećajući se jutara kada je mazio svoje životinje.

Država nudi odštetu od 132 do 220 evra po grlu, ali farmeri tvrde da je to samo kap u moru njihovih gubitaka.

Haos, nelegalne vakcine i zakasnela reakcija

Dok stočari broje gubitke, bes prema vlastima raste. Kritičari ukazuju da je Nacionalni naučni komitet za kontrolu bolesti formiran tek krajem oktobra, punih 14 meseci nakon prvog slučaja. U međuvremenu, izostale su karantinske zone, a potkapacitirane veterinarske službe nisu mogle da prate tempo zaraze.

Situacija na terenu poprimila je obrise anarhije. Bilo je hapšenja zbog ilegalnog transporta stoke, a lokalni izveštaji govore o tajnom zakopavanju zaraženih životinja na njivama. Vrhovni sud je naložio istragu o kršenju biosigurnosnih mera, dok BBC-jevi reporteri svedoče o farmama koje rade u uslovima iz 1960-ih, bez ograda i sa leševima jagnjadi na zemlji, dok vlasnici poriču zarazu.

Najveća kontroverza, međutim, vezana je za vakcinaciju. Farmeri zahtevaju masovnu imunizaciju po ugledu na Tursku i Bugarsku. Vlada to odbija, strahujući da bi masovna vakcinacija označila Grčku kao endemsko područje, što bi automatski blokiralo izvoz mleka i fete.

Ipak, čini se da su farmeri uzeli stvar u svoje ruke. Članovi Nacionalnog komiteta izneli su šokantnu tvrdnju da je možda sprovedeno čak milion ilegalnih vakcinacija, što potpuno narušava epidemiološku sliku. Stočari ove optužbe vide kao pokušaj vlasti da spere odgovornost sa sebe.

Preživljavanje u inat katastrofama

Za neke, ovo je drugi udarac u kratkom roku. Haris Seskliotis iz sela Rizomilos izgubio je 700 ovaca zbog boginja, samo godinu dana nakon što su mu poplave opustošile imanje. U njegovom dvorištu trunu neiskorišćene bale sena.

Pa ipak, duh grčkog seljaka nije slomljen. Haris ne planira da odustane, već da se prilagodi.

- Razmišljam o tome da sa sinom pokrenem novu jedinicu za tov teladi. Nismo naučili ništa drugo osim da podižemo stada - kaže on, gledajući u prazne torove.

(Telegraf Biznis)