Voćarstvo sa fakultetskom diplomom: Gorani posao preuzeo do roditelja, sad otkriva tajnu rekordnih prinosa
Goran Čarubrić, poljoprivrednik iz Manđelosa koji se primarno bavi voćarstvom, posebno uzgojem oblačinske višnje, odnedavno je zasade proširio šljivom, dunjom i kajsijom.
Tradicija poljoprivrednog gazdinstva bila je ključna za njegovo akademsko usmerenje i opredeljenje da upiše Poljoprivredni fakultet, kao i da nastavi tu delatnost.
Teme za vas
Predsednik Vučić se obratio građanima posle sastanka o NIS-u: "Sada ćemo se suočiti sa stvarnim posledicama"
Podravka prodala svoje brendove, Hrvati ostali bez čuvenih proizvoda: Novi vlasnik je kompanija iz komšiluka
- Preuzeo sam posao od svojih roditelja, a školovanje koje sam stekao na Poljoprivrednom fakultetu mi je od velike pomoći: značajno mi je smanjilo troškove i unapredilo proizvodnju. Bez fakulteta ne verujem da bih postigao rezultate koje imam danas - kaže ovaj mladi poljoprivrednik.
Zasadi se prostiru na deset hektara, a šest je pod višnjom. Godišnje na hektaru višnje ima 15 tona proizvoda, a ostalo voće tek treba da krene da rađa.
- Dunju i šljivu sam ove godine zasadio. Tonu kajsije sam imao u trećoj godini. Kada je reč o izazovima u višnjarstvu, najveći problem po meni je grad i sukcesivno cvetanje. Ako je u cvetanju hladno vreme, onda zametanje plodova bude oduženo. Kada dođe branje, pošto je mašinska berba, bude od prezrelih plodova do zelenih - kaže naš sagovornik.
Od hiper produkcije do nestašice
Komentarišući cenu višnje, kaže da je mašinska berba uticala na to da se zasadi višnje povećaju i da se ova voćna vrsta gleda kao ratarska kultura, što je uticalo na hiperprodukciju, na pad cene.
- Ove godine, zbog elementarne nepogode koja nas je zadesila, dve trećine rode je izmrzlo, ponuda je bila dosta slabija, pa nas je cena na neki način izvukla - kaže Čarubrić.
Trenutno se u voćnjaku čeka da opadnu listovi sa voćaka i da se odradi tretman bakrom, a nakon toga ide rezidba.
Kada je reč o daljim planovima, Čarubrić kaže da mu je želja da ostane u poljoprivredi, ali i da proširi proizvodnju i da uđe u preradu voća.
- Napravili smo komoru od 40 tona na osnovu planova i potreba. Videćemo u kom pravcu će to sve ići. Cilj je da se proizvode sokovi, a možda i sušeno voće, i to ne samo od višnje već i od ostalih plodova, kako bismo zaokružili celu proizvodnju. Ukoliko se voće preradi, može da se čuva duže i više vredi. Ne moraš danas da ubereš, pa da žuriš da prodaš kako ne bi rod propao - kaže sagovornik Dnevnika.
(Telegraf Biznis/Dnevnik)