Glamočić: "Ne može više svako da dobija isto“ - Nova pravila za podsticaje u poljoprivredi

Strategija poljoprivrede do 2034. godine koju je usvojila Vlada Srbije doneće važne promene, jer poljoprivreda više neće da se meri time koliko je novca podeljeno, nego kakav će biti rezultat tog novca i šta će se njime dobiti, izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.

- Ne može da dobije isto onaj ko gaji žitarice i ima prihod po hektaru 1.000, 1.500 evra, i neko ko se bavi povrtarstvom, stočarstvom, gde su prihodi pet, 10, 20, 50 ili 100 evra po hektaru - rekao je on za TV K1.

Teme za vas

Nikada nismo ostali dužni, daje se značajan povrat

Naglasio je da je jedna od ideja strategije da se očuva i pojača prehrambeni suverenitet Srbije, jer se u vremenima ratnih sukoba pokazalo da je bezbednost hrane najvažnija.

- Mi imamo prehrambeni suverenitet, ali ga moramo još pojačati. Nikad se ne zna kakva vremena mogu doći. Mi čak i u najsušnijim godinama nikada nismo imali problem sa nedostatkom hrane, ali hoćemo da imamo i hrane i za izvoz -  objasnio je ministar.

Podsetio je i da država daje značajan povrat sredstava koje poljoprivrednici ulože u novu mehanizaciju, ali da poljoprivrednici to ne znaju.

- U poljoprivredi možete da kupite šta god želite što koristite za poljoprivredu i država vraća najmanje 50 odsto. U ugroženim krajevima 65 odsto. Nikada nismo ostali dužni. Mogli su da kupe i sisteme za navodnjavanje, i protivgradne mreže -  rekao je Glamočić.

Poljoprivrednici se moraju ponašati odgovorno

Kada je reč o afričkoj kugi svinja naveo je da je u proteklom periodu u Srbiji zbog ove bolesti eutanazirano oko 36.600 svinja i istakao da pošto ne postoji vakcina za nju, jedini način odbrane jeste disciplina.

Ocenio je da ovaj broj eutanaziranih svinja nije mali i da Srbija ima 2,5 miliona svinja.

Prema njegovim rečima, odgajivači jednostavno moraju da vode računa kako se ponašaju i da tako zaštite životinje i spreče prenos zaraze.

Govoreći o odšteti koju Srbija plaća gazdinstvima, naveo je da ima i zemalja koje to ne rade i da će i naša zemlja sada morati da usklađuje svoju zakonsku regulativu sa evropskom a u njoj je predviđeno da se ne plaća šteta.

- I mi ćemo u nekom narednom periodu doneti tu odluku. Šta ćemo onda? Nećemo moći da plaćamo odštetu, neće nam dozvoliti, jer mi smo zemlja koja ide u članstvo u Evropskoj uniji. Znači da poljoprivrednici moraju voditi računa i ponašati se odgovorno -  istakao je on.

Nova znanja i tehnologije su neizbežni

Govoreći o uticaju suše na prinose poljoprivrednih kultura, naveo je da je kada je recimo u pitanju kukuruz, bez obzira što u poslednjih mesec dana nije bilo kiše, u centralnom delu, južno od Save od Dunava, ranije bilo padavina mnogo više nego što je bilo u Vojvodini, pogotovo u delu Banata te da tamo kulture mnogo bolje izgledaju nego u Vojvodini.

- Ali ako poredimo sa prethodnom godinom, mi imamo značajan ovaj rast svega, znači, evo, konkretno, kukuruz će negde oko 35 odsto, bez obzira na ovaj podbačaj, roditi više nego prošle godine -  rekao je ministar.

Istakao je da poljoprivrednici moraju da uče, da se razvijaju, prate nova znanja i tehnologije i da nova strategija razvoja poljoprivrede donosi upravo to.

- Mi ćemo po toj strategiji uvesti nove stipendije za ljude koji su sa sela i čija deca budu išla u škole, poljoprivredne, fakultete. Jednostavno, neće više biti presudno koliko zemlje radiš, nego kako radiš -  naveo je Glamočić.

U kanalima voda blizu biološkog minimuma, kiša malo pomaže

Što se tiče situacije sa vodostajem Dunava, rekao je da se ta reka vodom naviše snabdeva nakon topljenja snega sa Alpa, ali da su već tri godine zalihe snega na tom planinskom vencu male.

- Kiša može samo posle malo da ga balansira i da održava. Međutim, on je na istorijskom minimumu. Opet se očekuje pad, malo je poraslo, 20 centimetara, ali to je vrlo malo. Sad će opet da krene pad, 15-20 centimetara i, videli ste, ugasili su i nuklearne elektrane - naglasio je.

Istakao je da dodatni problem vodostaj Dunava pravi i zbog toga što je voda iz te reke punila sistem kanala Dunav-Tisa-Dunav (DTD) koji je, kako je objasnio, napravljen da bi odvodnjavao vodu.

Naglasio je da se kanal DTD punio vodom iz Dunava zahvaljujući gravitaciji, ali da je sada Dunav niži od nivoa kanala zbog čega se pumpama voda prepumpava u DTD.

- Već smo blizu biološkog minimuma u kanalima, odobravamo nekim ribnjacima da uzimaju vodu, ali to su nadljudski napori da se tako nešto pusti jer te pumpe su projektovane da rade do minus 100, a mi smo imali jednog momenta minus 170 vodostaj - naveo je.

Prema njegovim rečima, u trenutnoj situaciji je nemoguće navodnjavanje poljoprivrednih površina jer bi u slučaju da se te površine navodnjavaju ljudi ostali bez vode za piće.

Trenutno aktivno 10 većih požara širom Srbije

Govoreći o požarima u Srbiji naveo je da pojedinci zloupotrebljavaju trenutnu situaciju sa požarima i niskim vodostajem reka, umesto da odaju priznanje onima koji rizikuju svoje živote da gase požare i spašavaju nečije živote.

- Nije fer prema njima. Tamo su ljudi koji imaju različita politička mišljenja, ali znaju da tamo spašavaju nečije živote, a rizikuju svoje živote - objasnio je.

Dodao je da je trenutno aktivno 10 većih požara, kao i da je pored smirivanja situacije u Deliblatskoj peščari i dalje neophodan oprez zbog njene specifičnosti.

Istakao je da je drugi najveći požar trenutno kod Kraljeva na planini Stolovi gde je teren nepristupačan što otežava njegovo gašenje.

- Hvala Bogu, Srbija zaista ima i helikopterske jedinice, čak smo slali i u Španiju i u Francusku, pomagali, vratili su se. Imali smo i pored toga rezervno sve. Tu su se angažovali ljudi, ali i vojska. Tamo su i dobrovoljna vatrogasna društva, i naš Sektor za vanredne situacije, MUP i Vojska Srbije, Gorska služba - naveo je on.

Dodao je i da je aktivan i požar u blizini Bujanovca gde gašenje otežavaju eksplozivne naprave koje su preostale iz rata, ali da je situacija stabilna i da nema opasnosti po stanovništvo i naselja.

Apelovao je na građane da vode računa jer se narednih dana očekuje novi porast temperatura, ali i zato što su ljudi koji su angažovani na savladavanju požara premoreni.

- Angažovani su šumari, i Vojvodinašume, Srbijašume. Angažovani su i ljudi u Srbijavodama. Svi su dali svoje resurse tamo jer je angažovano stotine ljudi, stotine vozila, sve što može da se angažuje - istakao je Glamočić.

(Telegraf Biznis/Tanjug)