Gubici idu i do 50 odsto: Kiša stigla prekasno, suša i vrućine uzimaju surov danak na hrvatskim njivama

Dugotrajna suša i visoke temperature ostavljaju teške posledice na useve kukuruza i šećerne repe. Prof. dr Bojan Stipešević sa terena upozorava da ekstremne vrućine dodatno narušavaju fiziološke procese u biljkama, smanjuju stvaranje šećera i vode do značajnog pada prinosa. Na delu parcela šteta je konačna i kiša više ne može da povrati potencijal prinosa, ali procena stanja pomaže poljoprivrednicima da odluče kako da iskoriste preostali usev.

Trošenje rezervi u šećernoj repi

Na šećernoj repi posledice suše jasno se vide kroz odumiranje lišća i pokušaje retrovegetacije nakon padavina.

Teme za vas

- Čim je "nanjušila" vodu, repa je probala da krene u takozvanu retrovegetaciju - objašnjava profesor Stipešević.

Iako mlada lisna masa deluje kao oporavak, biljka za njen rast troši rezervni šećer iz korena.

- Ako je lišće odumrlo kada ne treba i, još gore, ako je poterao novi list kada ne treba, to jednostavno dovodi do manjka šećera u samoj repi - ističe univerzitetski profesor.

Problem stvaraju i visoke noćne temperature. Dok tokom dana na temperaturama iznad 35 °C dolazi do poremećaja rad hloroplasta i smanjenog stvaranja ugljenih hidrata, toplije noći ubrzavaju disanje biljke, pa se stvoreni šećer ubrzano troši.

Ugrožen kvalitet i digestija

Zbog suše, ekstremnih vrućina i ponovnog rasta lišća ugrožena je digestija, odnosno količina šećera koja se može izdvojiti u preradi. Budući da koren ne funkcioniše odvojeno od nadzemnog dela, stanje lišća je presudno. Mogućnosti kasnih intervencija su male, ali Stipešević napominje da ubuduće treba obratiti pažnju na ishranu biljaka (dodatak bora i sumpora), isključivo na osnovu analize zemljišta.

Mlečna zrelost kukuruza kao granica prinosa

Kod kukuruza u kasnijim fazama kiša više ne utiče na povećanje prinosa.

- Mlečna zrelost je taj deo priče dokle je još nešto moglo da uđe u njega - objasnio je Stipešević.

Nakon mlečne zrelosti preostaje samo proces sazrevanja. Ako zrno na pritisak noktom ne ispušta mlečni sok, ono preiazi u voštanu fazu.

- Njegovo formiranje znači da je kraj priče - ističe Stipešević, govoreći o pojavi crnog sloja na klici, čime se nakupljanje suve materije definitivno završava.

Procena momenta za berbu

Fiziološki zrelo zrno sadrži 25 do 30 odsto vlage, nakon čega se čeka njeno opadanje radi lakšeg skladištenja. Odluka o berbi zavisi od roka setve, ishrane i dostupne vode.

Visoke temperature i kod kukuruza uništavaju hlorofil, dok tople noći troše stvorene resurse.

- Jednostavno, biljka ne može da sintetiše bilo kakav ugljeni hidrat kada su temperature toliko visoke - objašnjava naš sagovornik.

Kasne padavine i rizik od bolesti

Dodatna kiša pred berbu ne donosi rast prinosa već rizik od infekcija. Zbog karence fungicida i oštećenja koja prave kukuruzni moljac, zlatica ili mramorasta stenica, gljivice lakše ulaze u biljno tkivo.

- Kroz sve te rupice mogle su da se uvuku gljivice i da dočekaju pogodan trenutak da odrade svoj posao - dodaje profesor.

Prema Stipeševiću, raniji hibridi sa dobrom oplodnjom mogu dati oko tri četvrtine roda, dok bi kod kasnijih grupa gubici mogli biti drastični.

- Prinos kukuruza bi mogao biti i do 50 odsto niži nego inače - napominje.

Silaža kao opcija za najugroženije parcele

Kada prinos zrna ne pokriva troškove ulaganja, ekonomski je opravdano ranije pokositi celu biljku.

- Možda je bolje pretvoriti celu biljku u silažu dok je koliko-toliko još sočna, dok imate mase koje možete da prodate, nego dočekati berbu u kojoj nećete imati dovoljno zrna da opravdate ulaganja - savetuje Stipešević.

Ovakav pristup spasava deo biomase za stočnu hranu ili energiju. Odluke o berbi, ranom iskorišćavanju ili spasavanju biomase postaju ključni deo upravljanja rizikom u uslovima čestih temperaturnih ekstrema.

(Telegraf Biznis/Agroklub)