Zašto poljoprivrednici zakopavaju gaće u zemlju? Posle dva meseca dobijaju važan odgovor

Ako ugledate nekoga kako usred njive ili bašte zakopava par pamučnih gaća, nemojte odmah pomisliti da je u pitanju šala. Možda upravo proverava koliko je njegovo zemljište biološki aktivno.

Naučnici u Švajcarskoj sproveli su neobičan eksperiment u kojem je oko 1.000 volontera zakopalo više od 2.000 pari pamučnog donjeg veša u baštama, njivama, livadama i travnjacima širom zemlje, kako prenosi RTS.

Teme za vas

Uz njih je u zemlju završilo i 12.000 kesica čaja. Posle dva meseca sve je ponovo iskopano. Od pojedinih gaća ostali su gotovo samo šavovi. Druge su, međutim, izgledale kao da im boravak pod zemljom nije naročito naškodio.

I upravo je u toj razlici odgovor koji su naučnici tražili.

Zašto baš gaće?

Tajna nije u donjem vešu, već u materijalu od kojeg je napravljen.

Pamuk se najvećim delom sastoji od celuloze, koju organizmi u zemljištu mogu da razgrađuju.

Bakterije, gljivice, crvi i drugi organizmi neprestano učestvuju u razlaganju organske materije. Što je ta zajednica aktivnija, pamuk će se brže razgraditi.

Zbog toga običan komad pamučnog veša može da posluži kao veoma jednostavan pokazatelj onoga što se događa nekoliko centimetara ispod površine. Naučnici su ovu neobičnu metodu čak pretvorili u svojevrsni „Indeks donjeg veša“.

Logika je jednostavna: zakopate pamučni materijal, ostavite ga dovoljno dugo u zemlji i zatim proverite koliko je ostalo.

Bašte su „pojele“ 58 odsto gaća

Rezultati su pokazali velike razlike u zavisnosti od načina korišćenja zemljišta. Najveća biološka aktivnost zabeležena je u privatnim baštama.

Posle dva meseca u njima je u proseku bilo razgrađeno oko 58 odsto pamuka. U zemljištu ispod travnjaka rezultat je bio znatno slabiji - razgrađeno je oko 40 odsto.

Posebno loše pokazali su se monokulturni travnjaci kakvi se često nalaze oko kuća i zgrada. Oni su među ispitivanim površinama imali najmanje plodno zemljište.

Za poljoprivredu je upravo taj deo eksperimenta posebno interesantan. Način na koji čovek koristi i obrađuje zemljište može direktno uticati na čitav svet mikroorganizama koji se nalazi ispod površine.

Zašto je „živa zemlja“ važna poljoprivredniku?

Zemljište nije samo podloga u koju se stavlja seme. Ispod njive funkcioniše čitav ekosistem.

Mikroorganizmi i drugi stanovnici zemljišta razgrađuju organsku materiju, učestvuju u kruženju hranljivih materija i utiču na njegovu strukturu i plodnost.

Zbog toga biološka aktivnost može mnogo da kaže o stanju parcele. A značaj zemljišta za proizvodnju hrane teško je preceniti.

Prema podacima koje navode istraživači, površinski sloj zemljišta učestvuje u proizvodnji čak 95 odsto hrane, dok se u zemljištu nalazi oko 59 odsto globalnog biodiverziteta. Istovremeno je, posle okeana, drugi najveći rezervoar ugljenika na planeti.

Problem je što zemljište širom sveta degradira. Upravo zbog toga naučnici traže načine da njegovo stanje približe ne samo stručnjacima već i poljoprivrednicima i široj javnosti.

Teško je zamisliti jednostavniji vizuelni pokazatelj od dve fotografije - jednih gotovo potpuno razgrađenih gaća i drugih koje su iz zemlje izašle skoro čitave.

Ali postoji jedna važna caka

Pre nego što krenete da zakopavate donji veš po njivi, postoji važno upozorenje.

Više rupa na gaćama ne znači automatski da imate zdravije zemljište.

Švajcarski eksperiment pokazao je da su privatne bašte imale najveću biološku aktivnost, ali su u njima istovremeno pronađene visoke koncentracije azota, kalijuma i fosfora.

U pojedinim slučajevima količina fosfora bila je daleko iznad preporučenih vrednosti.

To može biti posledica intenzivne upotrebe đubriva, a prevelika koncentracija hranljivih materija može predstavljati problem za okolne vodotokove i biodiverzitet.

Drugim rečima, zemljište može veoma brzo da razgradi pamuk, a da to ipak ne znači da je u savršenom stanju. Zato „test sa gaćama“ ne može da zameni laboratorijsku analizu zemljišta. Može, međutim, na vrlo jednostavan način da pokaže koliko je život ispod površine aktivan.

Od gaća ostali samo šavovi

Upravo je to ono što ovaj eksperiment čini toliko upečatljivim. Poljoprivrednik rezultate klasične analize dobija kroz brojeve, procente i hemijske parametre. Ovde ih može bukvalno držati u rukama.

Ako posle dva meseca iz zemlje izvuče gotovo netaknut komad pamuka, biološka aktivnost na toj lokaciji bila je znatno manja nego tamo gde su ostali samo lastiš i šavovi.

Naučnici zato ne predlažu da pamučne gaće postanu zamena za laboratoriju. Ali su pokazali da mogu biti jeftin, jednostavan i prilično efektan prvi pogled u svet koji poljoprivrednik ne može da vidi golim okom.

Ispostavlja se tako da ponekad za prvi trag o tome šta se događa sa zemljištem nisu potrebni ni skupi instrumenti ni komplikovana oprema. Dovoljni su par pamučnih gaća, lopata - i dva meseca strpljenja.

(Telegraf Biznis/RTS)