Španska svinjetina preplavila Srbiju: Evo i čime se hrani meso koje završava na vašem stolu

Španija je postala ubedljivo najveći dobavljač svinjskog mesa Srbiji, a iza podatka o rastu uvoza otvara se i pitanje koje direktno zanima potrošače - kako se proizvodi i čime se hrane svinje čije meso završava na našem tržištu.

Kako prenosi AgroNews, čak 62 odsto svinjskog mesa koje Srbija uvozi dolazi iz Španije.

Teme za vas

Takav rezultat nije slučajan. Španija je jedan od najvećih proizvođača svinjskog mesa u Evropi i razvila je izuzetno intenzivan sistem proizvodnje koji omogućava velike količine mesa po konkurentnim cenama. Ali kako izgleda ishrana životinja u takvom sistemu?

Šta jedu svinje čije meso stiže u Srbiju?

Osnovu ishrane svinja u španskoj intenzivnoj proizvodnji čine žitarice.

Najčešće su to ječam, pšenica i kukuruz, uz proteinske komponente, pre svega sojinu sačmu.

Sastav hrane, međutim, nije isti tokom čitavog života životinje. Menja se u zavisnosti od starosti i faze tova, kako bi svinja dobijala odgovarajuću količinu energije, proteina, vitamina i minerala.

U smeše se dodaju i biljna ulja, mineralni dodaci, aminokiseline i druge komponente kojima se obezbeđuje nutritivno izbalansirana ishrana.

Upravo ishrana predstavlja jedan od najvećih troškova proizvodnje svinja, pa njena cena značajno utiče i na konkurentnost mesa koje kasnije stiže na evropsko i druga tržišta.

Španija proizvodi ogromne količine svinjetine

Španija je tokom prethodnih decenija izgradila jedan od najrazvijenijih sektora svinjarstva u Evropi.

Velike farme, specijalizovana proizvodnja, razvijena industrija stočne hrane i snažna klanična i prerađivačka industrija omogućavaju joj da velike količine mesa plasira van svojih granica.

To je jedan od razloga zbog kojih španska svinjetina završava i na tržištu Srbije.

Dok domaći sektor svinjarstva godinama upozorava na smanjenje proizvodnje i broja grla, prostor na tržištu popunjava uvoz.

AgroNews je ranije pisao da Srbija danas ima oko 136.000 krmača, dok stručnjaci procenjuju da bi za zadovoljavanje potreba domaćeg tržišta bilo potrebno najmanje 300.000.

Domaći obori sve prazniji

Problem nije nastao preko noći. Broj svinja u Srbiji godinama opada, a proizvođači upozoravaju da im je sve teže da budu konkurentni uvoznom mesu.

Visoki troškovi stočne hrane, energenata i veterinarskih usluga, uz nestabilne otkupne cene, smanjuju računicu domaćeg tova. Istovremeno, Srbija ne uvozi samo meso.

Značajne količine prasadi stižu iz drugih evropskih zemalja, posebno Danske, nakon čega se životinje tove u Srbiji do potrebne težine.

Tako se nekada snažan domaći sektor svinjarstva sve više oslanja na evropsko tržište - bilo kroz uvoz živih životinja, bilo kroz direktan uvoz mesa.

Zašto je Španija toliko konkurentna?

Jedan od odgovora nalazi se u razmerama proizvodnje.

Veliki proizvodni sistemi mogu povoljnije da nabavljaju hranu, efikasnije koriste infrastrukturu i organizuju čitav lanac - od farme i proizvodnje stočne hrane do klanice, prerade i izvoza.

Upravo takva organizacija omogućila je Španiji da postane jedan od ključnih evropskih igrača u proizvodnji svinjskog mesa. Za srpskog potrošača rezultat te tržišne utakmice danas je vidljiv kroz podatak da gotovo dve trećine uvozne svinjetine dolazi upravo iz te zemlje.

A za domaće proizvođače taj podatak otvara mnogo ozbiljnije pitanje - koliko još prostora na domaćem tržištu može da izgubi srpsko svinjarstvo ukoliko se dugogodišnji pad proizvodnje nastavi.

(Telegraf Biznis/AgroNews)