Ukrajinsko žito traži novi put do kupaca: Troškovi skočili pet puta, važan izlaz ide preko Balkana

Trgovina žitaricama u crnomorskom regionu suočava se sa novim ozbiljnim problemima. Napadi na trgovačke brodove, rast troškova osiguranja i sve veći rizici pomorskog transporta primoravaju izvoznike da traže alternativne puteve do svetskih kupaca. Posebno je pogođena Ukrajina, jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, dok Rumunija postaje sve važnija tranzitna tačka.

Kako prenosi Agroservis, troškovi osiguranja brodova u Crnom moru povećani su čak pet puta, što dodatno otežava izvoz pšenice, kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Teme za vas

Problem više nije samo koliko je žita proizvedeno, već da li ono uopšte može da stigne do kupaca i po kojoj ceni.

Osiguranje poskupelo pet puta

Početkom oktobra premije osiguranja od ratnih rizika povećane su sa približno 0,1 na 0,5 odsto vrednosti broda.

Prema objašnjenju koje je za medije podelio pomorski broker iz Ukrajine, za brod vredan 1,5 miliona dolara to znači da je trošak osiguranja porastao sa 1.500 na 7.500 dolara.

Ukoliko bi stopa dostigla jedan odsto, premija bi iznosila čak 15.000 dolara.

Na brodu kapaciteta oko 5.000 tona, samo osiguranje po sadašnjoj stopi predstavlja dodatni trošak od približno 1,5 dolara po toni tereta.

Iako takav iznos na prvi pogled ne deluje dramatično, u međunarodnoj trgovini žitaricama, gde se posluje sa ogromnim količinama i relativno malim maržama, svaki dodatni trošak može uticati na konkurentnost izvoznika.

Rumunija postaje ključni izlaz za ukrajinsko žito

Zbog problema na tradicionalnim pomorskim rutama, Ukrajina sve više pokušava da iskoristi železničke i rečne pravce preko Rumunije.

Kako navodi Agroservis, dve zemlje dogovorile su povećanje železničkog transporta prema luci Konstanca sa šest na deset parova vozova dnevno. Istovremeno se radi na povećanju kapaciteta kanala Sulina, jednog od važnih plovnih puteva koji povezuju Dunav sa Crnim morem.

Cilj je da kroz ovaj kanal svakodnevno prolazi najmanje deset brodova u dolasku i deset u odlasku. Veći značaj dobijaju i rumunske dunavske luke Galac i Braila, koje mogu da preuzmu deo tereta namenjenog međunarodnom tržištu.

Međutim, preusmeravanje velikih količina robe stvara dodatni pritisak na železničku infrastrukturu, granične prelaze i lučke kapacitete.

Brodovi odbijaju da uplove, milioni tona žita čekaju kupce

Problemi se ne odnose samo na ukrajinske izvoznike. Predsednik bugarskog Nacionalnog udruženja proizvođača žitarica Ilija Prodanov upozorio je 16. oktobra da pojedini trgovački brodovi već odbijaju da uplove u bugarske luke zbog bezbednosnih rizika.

Prema njegovim rečima, Bugarska treba da izveze približno pet miliona tona pšenice, ali se situacija na Crnom moru naglo pogoršala.

Pojedini brodovi odlažu dolazak i čekaju u južnom delu Crnog mora, dok se izvoznici suočavaju sa neizvesnošću u pogledu rokova isporuke.

Prodanov je upozorio i na mogućnost paradoksalne situacije: dok bi na međunarodnom tržištu cene pšenice mogle da rastu zbog otežanih isporuka, u samom crnomorskom regionu mogle bi da padaju ako velike količine žita ostanu zarobljene bez mogućnosti izvoza.

Hoće li žito poskupeti?

Crnomorski region predstavlja jedan od najvažnijih izvora pšenice i drugih žitarica za svetsko tržište. Zbog toga problemi u transportu mogu imati posledice daleko izvan granica zemalja koje neposredno učestvuju u trgovini.

Ako brodari nastave da izbegavaju rizične rute, a troškovi osiguranja nastave da rastu, izvoznici bi mogli da se suoče sa dodatnim pritiscima, dok bi kupci morali da traže alternativne dobavljače.

Ipak, poskupljenje žitarica nije automatska posledica ovih poremećaja. Konačne cene zavisiće i od globalne ponude, zaliha, potražnje i mogućnosti da se pronađu drugi transportni pravci.

Za poljoprivrednike i trgovce u čitavom regionu, uključujući Srbiju, razvoj situacije na Crnom moru ostaje važan pokazatelj budućih kretanja na tržištu pšenice i kukuruza.

Jer u međunarodnoj trgovini žitaricama sve više važi jedno pravilo: nije dovoljno proizvesti robu, potrebno je pronaći bezbedan i isplativ način da ona stigne do kupca.

(Telegraf Biznis/Agroservis)