Počeo najznačajniji posao u poljoprivredi: U Vojvodini krenula setva hlebnog žita, evo šta kažu ratari

Na vojvođanskim poljima počeo je najznačajniji posao u poljoprivredi – setva pšenice. Ratari su čekali obilnije padavine, ali ih nisu dočekali, pa su ove nedelje izašli na njive i bacili se na posao. Poljoprivrednici pšenicu seju u suvu zemlju, svesni da će seme nići tek kada padne kiša.

Optimalni rok za setvu pšenice završava se 25. oktobra, premda se hlebno zrno zbog klimatskih promena, može sejati i do prve sedmice novembra, pa i kasnije.

Teme za vas

Za razliku od pre dve ili tri godine, kada se u novčanicima moglo naći još nešto novca, ratari sada nemaju sredstava ni za ono osnovno – seme i veštačko đubrivo. Na više od polovine površina koristiće se dorađeno seme, takozvano žito s tavana, nastalo u sopstvenoj proizvodnji.

Javni poziv za obećane podsticaje za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru još nije raspisan. Kilogram pšenice u žetvi koštao je oko 20 dinara, što je bilo ispod proizvodne cene. Mnogi ratari prodali su rod po toj ceni kako bi izmirili dugove prema poljoprivrednim zadrugama i apotekama. Sve to ukazuje na to da setva neće moći da se obavi uz potpunu primenu agrotehnike, što bi moglo da se odrazi i na prinose u narednoj žetvi.

Ratar Saša Atanasković iz Turije, u opštini Srbobran, počeo je setvu pšenice sopstvenim semenom, dok će sertifikovano koristiti na svega deset odsto parcela.

"Sejem u suvu zemlju i seme neće nići dok ne padne bar 15 do 20 litara kiše po kvadratnom metru, koliko je potrebno da ono nabubri i počne da klija", kazao je Atanasković Zorki Delić za "Dnevnik".

"Padavine od pre desetak dana samo su nam olakšale pripremu zemljišta. Njive nismo orali, jer nam je za taj posao bila potrebna jaka kiša, od 50 do 60 litara po kvadratnom metru. Radimo samo redukovanu obradu gruberima i tanjiračama kako bi se žetveni ostaci kukuruza i suncokreta što bolje izmešali i kako bi sejalice mogle da polože seme na odgovarajuću dubinu."

Atanasković je u ovogodišnjoj žetvi dobio 3,9 tona pšenice po jutru, dok je prošle godine prinos iznosio 5,4 tone po jutru. To su dobri prinosi u obe godine, imajući u vidu sušne uslove. Celokupan rod prodao je tokom žetve po ceni od 20 dinara za kilogram kako bi izmirio obaveze prema ugovaraču proizvodnje.

"Ovogodišnja proizvodnja pšenice je skupa. Suša traje već četvrtu godinu, a cena žita ne prati troškove repromaterijala", naveo je Atanasković i dodao da iz tog razloga seje sopstveno seme i koristi manje đubriva nego ranijih godina.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)