Dunja dobro rodila, destilerije traže više nego što tržište može da ponudi, ali da li to znači i dobru zaradu?

Dunja je ove godine dobro rodila, a destilerije je traže više nego što tržište može da ponudi. Zato proizvođači rod mogu da prodaju za svega nekoliko dana. Velika potražnja otvara pitanje, da li uz dobar rod i siguran plasman ove jeseni dunja donosi i veću zaradu voćarima?

Dok kiša ratarima donosi preko potrebnu vlagu, proizvođačima dunja prekida berbu. U voćnjaku Dragana Kurjačkog u Srbobranu koristi se svaki trenutak bez padavina, a berba će potrajati još najmanje dve nedelje. Kasnila je vegetacija, a dunje inače ne sazrevaju istovremeno. Rod je više nego odličan, a da li donosi i veći profit? Naime, lane se za kilogram dunja na veliko izdvajalo između 110 i 120 dinara, a ove jeseni od 80 do 90 dinara, što znači da će zarada biti skoro ista.

Teme za vas

"Dok je prošle godine 1.000 stabala dunje našem domaćinu doneo rod 27 tona, ove jeseni rod je oko 40 tona. I to ne samo zato što je voće generalno rodilo, već i zbog toga što se na ovoj plantaži primenjuje puna agrotehnika, što podrazumeva i zalivni sistem, koji je ovog dugog vrelog leta presudno uticao na krupnoću i kvalitet plodova. A kada je reč o troškovima proizvodnje, jedna od najvećih stavki je cena rada orezivača", voćar Kurjački.

Kurjački se za proizvodnju dunje opredelio zbog krupnog ploda i brze berbe, lakog čuvanja i činjenice da se ne kvare brzo. Jedini, ali veliki, rizik je ervinija.

I ovaj domaćin se pre sedamnaest godina opredelio za domaće sorte - leskovačku, kao dominantnu i vranjsku dunju. Svaka ima soju ulogu. Vranjska sorta ili dunjac je oprašivač, a leskovačka dunja daje dobru sirovinu za preradu. Razlikuju se po obliku i veličini, a ono što ih vezuje je prelep, opojan miris.

(Telegraf Biznis/RTV)