Eksperti otkrivaju: Evo zašto je važno da živite u naselju sa puno zelenila

A. V.
Vreme čitanja: oko 4 min.

Neka istraživanja pokazuju da čak 7 od 10 Evropljana bira mesto stanovanja na osnovu blizine zelenim površinama

Foto: Promo/ Miralem Čaušević

Brz tempo života u urbanim sredinama sve više nameće potrebu savremenom čoveku da u zgusnutom rasporedu pronađe vremena i za boravak u prirodi, jer je upravo to ono što, između ostalog, utiče pozitivno na njegovo raspoloženje i opšte psihofizičko zdravlje. Zapravo, sve više ljudi širom sveta postaje svesno važnosti života u okruženju punom zelenila, pa tako neka istraživanja pokazuju da čak 7 od 10 Evropljana bira mesto stanovanja na osnovu blizine zelenim površinama.

Foto: Promo/ BW

Biofilija, odnosno iskonska potreba čoveka da bude u kontaktu sa prirodom, postao je "recept" za fizički i emocionalno zdrav život u gradu, a Belgrade Waterfront je upravo osluškujući te potrebe i prateći trendove u oblasti pejzažne arhitekture na desnoj obali Save izgradio najsavremenije naselje u kojem se ozelenjavanju posvećuje posebna pažnja.

IZABERITE STAN U BLIZINI PARKA

Želeći da stanarima i posetiocima pruži maksimalan ugođaj, Belgrade Waterfront je uređenje i ozelenjavanje javnih površina poverio specijalizovanom timu stručnjaka, predvođenom menadžerom za pejzažnu arhitekturu, po čemu se Beograd na vodi izdvaja među drugim urbanističkim projektima u Srbiji. Zahvaljujući pažljivo projektovanim planovima, više od 40 odsto ukupne površine ovog višestruko nagrađivanog projekta nalazi se pod zelenilom. Do sada je zasađeno ili će biti zasađeno više od 2.000 stabala, a svakog meseca se širom najmodernijeg naselja u zemlji posadi u proseku od 10 do 20 novih sadnica.

Foto: Promo/ Miralem Čaušević


-Svaka zgrada Beograda na vodi ima unutrašnje uređeno dvorište, a više od trećine svake parcele prekriveno je zelenilom. Zahvaljujući blizini Savskog parka i drugih velikih zelenih površina ispunjena je preporuka Svetske zdravstvene organizacije da na 300 metara od svake stambene zgrade treba da postoji najmanje 0,5 hektara zelene površine, čime se u velikoj meri umanjuje efekat toplotnih ostrva i doprinosi smanjenju temperature u čitavom kompleksu - istakao je Miloš Radonjić, menadžer za pejzažnu arhitekturu Belgrade Waterfront-a.

Foto: Promo/ Stella Production

Savski park, jedno od omiljenih mesta mališana u Beogradu, osim jedinstvenog igrališta, multifunkcionalnih terena za timske sportove i 700 metara dugačke staze za džoging, krasi i više od 140 stabala koja čine da boravak u parku u svakom trenutku bude prijatan. Neka od njih, kao što su ukrasne jabuke i dekorativne trešnje, podsećaju posetioce na lokalnu tradiciju, u kojoj ove dve voćke zauzimaju važno mesto. Drvoredi prave prijatnu hladovinu na Savskom trgu i Sava Promenadi, omiljenom beogradskom šetalištu, a sadnice javora, graba i drugih vrsta drveća posađeni su duž čitavog Bulevara Vudroa Vilsona, čime se u velikoj meri doprinosi ne samo pročišćenju vazduha na ulici i okruženju, već i spušta temperatura u čitavom naselju.

POGLEDAJTE SPECIJALNU PONUDU STANOVA

Brankica Ristanović iz Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije ističe da se prilikom sadnje mora primeniti integrisano znanje iz više naučnih disciplina:

-Drveće i druge kategorije zelenila u urbanim sredinama odavno više nemaju prvenstveno dekorativnu ulogu, već su deo pažljivo osmišljene i ekološki funkcionalne zelene infrastrukture koja poboljšava održivost i kvalitet urbanog života i predstavlja velikog saveznika u borbi protiv klimatskih promena od kojih su naročito gradovi pogođeni. Otuda je jako važno da prilikom projektovanja svaki zeleni prostor ima svoju svrhu i sanitarno-ekološku funkciju, odnosno da iza njega stoji integrisano znanje iz pejzažne arhitekture koja sažima oblasti biologije, ekologije, pedologije, klimatologije, parternog uređenja i urbanog planiranja primenjeno kroz praktične inženjerske metode. Samo na taj način možemo da stvorimo okvir u kome su čovek, priroda i grad pomireni uzajamnim dobrobitima i uživamo u blagodetima kao što su obilje kiseonika, smanjena temperatura i blagotvoran uticaj na fizičko i mentalno zdravlje - objasnila je ona.

Foto: Promo/ BW

O tome sa koliko pažnje Belgrade Waterfront pristupa zaštiti životne sredine, ali i podizanju ekološke svesti kod najmlađih, govori i činjenica da će u budućoj najsavremenijoj dvojezičnoj državnoj osnovnoj školi, koja će biti izgrađena u zaleđu Savskog trga, postojati mini botanička bašta. U ovom ekskluzivnom zelenom kutku, smeštenom u srcu budućeg obrazovnog i kulturnog centra grada, uzgajaće se vrste drveća kakve se kod nas retko viđaju, kao što su sekvoja, čileanski bor, japanski javor ili pak čuvena endemska i reliktna vrsta naših prostora – Pančićeva omorika.

Na taj način ne samo što će biologija postati jedan od najomiljenijih i najatraktivnijih predmeta za mlade istraživače, već će se ovim integrisanim i pažljivim pristupom obrazovati mlade generacije kojima će od malena biti usađen osećaj odgovornosti za brigu, lepotu i zaštitu životne sredine. A to je osnovni preduslov da biofilija ostane njihovo trajno opredeljenje.

(Telegraf.rs/PR)