Kada voda postane sistem bezbednosti: Zašto je zaštita od poplava jedan od najvažnijih državnih poslova

Poplave više nisu izuzetak, već strukturni rizik sa kojim se suočavaju gotovo sve zemlje Evrope. U Srbiji, gde su rečni slivovi gusto naseljeni, a poljoprivredno zemljište često smešteno uz vodotokove, pitanje zaštite od poplava prevazilazi okvire ekologije i postaje pitanje ekonomske stabilnosti i javne bezbednosti. Upravo zato upravljanje vodama sve češće se posmatra kao deo kritične infrastrukture države. Klimatske promene dodatno pojačavaju ovaj rizik, donoseći intenzivnije padavine u kraćim vremenskim intervalima, češće bujične poplave i sve izraženije ekstreme koji opterećuju postojeće sisteme zaštite.

Poplave kao ekonomski rizik, ne samo prirodna pojava

Teme za vas

Svaki veći poplavni talas ima merljivu ekonomsku cenu. Šteta se ne ogleda samo u oštećenim kućama i putevima, već i u izgubljenim poljoprivrednim sezonama, prekidima proizvodnje i dodatnim troškovima za lokalne samouprave. Iskustva iz prethodnih godina pokazala su da je prevencija višestruko isplativija od sanacije, ali zahteva kontinuirano ulaganje i sistemsko planiranje.

U uslovima klimatskih oscilacija, prevencija postaje ključni instrument ekonomske zaštite, jer svaki uloženi dinar u odbranu od poplava znači višestruko manje gubitke nakon ekstremnih događaja. Upravo tu vodni sistemi dobijaju novu ulogu – ne kao pasivna infrastruktura, već kao aktivni mehanizam upravljanja rizikom.

Šta je urađeno da bi se rizici smanjili

Tokom prethodnih 12 godina poseban akcenat stavljen je na održavanje i jačanje linija odbrane od poplava. Sanacija i nadogradnja nasipa, čišćenje i produbljivanje kanalske mreže, kao i regulacija kritičnih rečnih deonica, omogućili su veću protočnost vodotokova i smanjenje pritiska tokom perioda obilnih padavina. Istovremeno, unapređeni su sistemi praćenja vodostaja, što je omogućilo ranije upozoravanje i bolju koordinaciju na terenu.

Ovi koraci predstavljaju odgovor na nove klimatske scenarije u kojima se kratkotrajne, ali intenzivne padavine javljaju sve češće, zahtevajući brzu reakciju i precizno upravljanje vodnim režimom. Ovakav pristup pomera fokus sa reagovanja u poslednjem trenutku na kontrolu rizika u realnom vremenu.

Primeri koji pokazuju vrednost sistema

U područjima gde su nasipi redovno održavani i kanali funkcionalni, zabeleženo je značajno smanjenje poplavnih šteta čak i u uslovima intenzivnih padavina. Tamo gde je vodni sistem zanemaren, posledice su bile brže i teže, što dodatno potvrđuje da voda ne prašta odsustvo sistema.

Ovi primeri jasno pokazuju da klimatski ekstremi ne moraju nužno da znače katastrofu, ukoliko je sistem prevencije blagovremeno i kontinuirano održavan.

Zašto je zaštita od poplava dugoročna investicija

Zaštita od poplava nije projekat sa rokom trajanja, već stalni proces koji zahteva održavanje, prilagođavanje i unapređenje. Klimatske promene donose veće oscilacije u padavinama, što znači da se sistemi projektovani za prošlost moraju prilagoditi budućnosti. Savremeni scenariji ukazuju na potrebu fleksibilnih i otpornih sistema koji mogu da odgovore i na poplave i na periode suše, čime upravljanje vodama dobija širi, integrisani značaj.

U tom kontekstu, ulaganje u vodnu infrastrukturu postaje ulaganje u stabilnost lokalnih zajednica, sigurnost privrede i poverenje građana.

Voda kao linija odbrane

U savremenim uslovima, granica između prirodnog resursa i bezbednosnog sistema sve je tanja. Uređeni vodotokovi, funkcionalni nasipi i pouzdani sistemi nadzora postaju tiha, ali ključna linija odbrane države. Briga o vodama zato nije samo pitanje ekologije, već strateška odluka da se rizici drže pod kontrolom, a razvoj učini otpornijim i sigurnijim.

(Telegraf Biznis)