Goran Puzović - Ušće kao veliko gradilište i još veća vizija: Ovako Beograd menja lice za Expo 2027.

Na mestu gde se Sava uliva u Dunav, Beograd ovih dana izgleda kao scena iz ubrzanog filma o transformaciji grada. Mašine rade bez pauze, obala se čisti, prostor se otvara, a sve to deo je mnogo šire slike priprema za Expo 2027. Ekipa našeg portala obišla je radove zajedno sa ljudima iz preduzeća Srbijavode, na čelu sa direktorom Goran Puzović, koji od početka jasno stavlja do znanja da vremena za improvizaciju nema.

Teme za vas

„To koliko nam je projekata povereno ukazuje da država ima poverenje u nas i mi sve svoje zadatke završavamo“, ističe Puzović.

Od mulja do nove obale

Dok šetamo uz obalu, teško je zamisliti kako je ovaj prostor izgledao pre samo godinu dana. Puzović podseća da je u junu ovde bilo više od 150.000 kubika mulja, nagomilanog decenijama.

Danas je slika potpuno drugačija.

„Sada je savska obala potpuno slobodna, uklonili smo i splav 'Fristajler', uklonili i sve one duge naplavine koje su se pojavile tako da je Sava sada uređena sa aspekta svoje protočnosti i oslobađanja obale, a sada krećemo u ovaj drugi deo koji je vezan za potpunu sanaciju ovog dela u dužini 2.550 metara, koja će potpuno da promeni svoj izgled, nadamo se, negde do novembra ove godine“, kaže on.

Tri zone, jedan veliki posao

Radovi su sada ušli u drugu fazu i obuhvataju potez dug više od 2.550 metara, od Ušća do mosta Gazela. Paralelno se radi i kod „25. maja“, gde se uređuje još 3,5 kilometra obale, dok se sa druge strane ulazi u Dunavski rukavac prema Lidu.

„Krenuli smo od Beton hale i spuštamo se skroz dole. Uklanjamo kompletnu vegetaciju, kompletan mulj koji se nataložio u prethodnih 50 godina i uređujemo kompletnu obalu“, objašnjava Puzović.

Kruzeri stižu, Beograd silazi na reku

Ovo nije samo priča o čišćenju i uređenju. Ispod Ušća planirana je nova saobraćajnica i prostor za pristajanje brodova.

„Pravimo saobraćajnicu koja će omogućiti da svi ti ljudi, da sve dostavne službe i sve komunalne službe imaju pristup u ovom delu kontrolisan, da možemo da obezbedimo sve te brodove koji se tu nalaze, a sa druge strane sa dodatnim sadržajima koje ovde postavljamo. Biće četiri ili pet pristanih mesta za kruzere“, kaže Puzović.

Istovremeno, ovaj prostor dobija potpuno novu dimenziju života.

„Potpuno ćemo spustiti sve Beograđane na reku Savu. I decu i ljude sa posebnim potrebama, sportiste, rekreativce, biće sadržaj za sve uzraste“, naglašava on.

Wi-Fi, svetlo i novi život obale

Planirano je da prostor bude potpuno funkcionalan i moderan. Ceo potez biće pokriven wi-fi signalom, uz novu rasvetu, klupe, igrališta i sportske terene.

"Ceo prostor će biti pokriven wi-fi podrškom, tako da svi ljudi ovde će moći da koriste wi-fi logistiku, ide novo osvetljenje, rasveta, kompletan mobilijar, klupe, skejt park, dečija igrališta, sportski tereni", naveo je Puzović.

Ideja je da ovaj deo grada postane mesto gde se ostaje, a ne samo prolazi.

Expo kao okidač za širu promenu

U celoj priči, Expo je samo početak. „Expo nije samo onaj prostor na kojem se izložba održava, već cela Srbija“, naglašava Puzović.

Dodaje da se paralelno razvijaju i projekti koji će povezati ključne tačke grada, uključujući i novi pristan u zoni izložbe.

"Mi smo kroz ove projekte samo deo cele zajednice koja se sprema za Expo i ovaj deo će učiniti da mi možemo da pokažemo da smo pravi domaćini, da smo dobri domaćini, da ljudi koji dođu u centar Beograda mogu bezbedno da izađu sa svih brodova, da bezbedno ovde prošetaju, da jednostavno neke rekreativne aktivnosti sprovode, a sa druge strane mi nekoliko drugih projekata razvijamo koji su prema Expo. Na tom delu ćemo raditi još jedan projekat koji uskoro kreće", kazao je on.

Bez seče, uz novo zelenilo

U vremenu kada se svaka intervencija u prirodi pažljivo posmatra, iz „Srbijavoda“ stiže jasna poruka.

„Neće biti posečeno ni jedno drvo, a na kraju će biti bar stotinak novih stabala. Uklanjamo samo ono što ne valja“, kaže Puzović i dodaje:

"I sa tog aspekta ozelenjavanja Beograda, uređenja ovih svih zelenih površina, sve to čini jedan integralni projekat koji Beograd čini još lepšim i čistijim", naveo je.

„Biser Beograda“ u nastajanju

Na kraju, dok pogled puca ka Kalemegdanu i Pobedniku, jasno je zašto ovaj deo grada ima poseban značaj.

„Ovo postaje biser Beograda gde će i deca i sportisti i rekreativci imati svoj prostor“, zaključuje Puzović.

Zaklučak je, dakle, jasan: Ušće više neće biti samo mesto susreta dve reke, već simbol novog, uređenog i otvorenog Beograda.

Kompletan intervju pogledajte na početku teksta.

(Telegraf Biznis)