Reciklaža i energija iz otpada: Nova prilika za održivi razvoj Srbije

U svetu se otpad sve češće posmatra kao vredan resurs, ali u Srbiji to blago uglavnom završava na deponijama. Na godišnjem nivou, domaćinstva i privreda u našoj zemlji proizvedu oko 12 miliona tona otpada, od čega tri miliona otpada iz komunalnog sektora. Ipak, reciklira se svega oko 15%, što nas stavlja na začelje Evrope.

Dok svet sve više teži cirkularnoj ekonomiji – modelu u kojem otpad postaje sirovina za nove proizvode ili energiju – Srbija i dalje veliki deo otpada zakopava na nesanitarnim i divljim deponijama. Za razliku od nas, zemlje Evropske unije, koje godišnje proizvedu više od 2,5 milijardi tona otpada, tretiraju ga kao “suvo zlato”. Sve veće stanovništvo i rastuća potražnja za sirovinama čine neophodnim da otpad bude iskorišćen. Dok se linearan model ekonomije zasnivao na principu “proizvedi – upotrebi – baci”, cirkularni pristup ide po formuli “proizvedi – upotrebi – proizvedi”.

Teme za vas

Evropski parlament je 2021. godine usvojio rezoluciju o novom akcionom planu za cirkularnu ekonomiju, sa ciljem da se do 2050. godine postigne potpuno održiva i cirkularna ekonomija. Paket mera EU takođe povezuje upravljanje otpadom sa energetskom tranzicijom i klimatskim ciljevima, čime se ubrzava prelazak sa linearnog na cirkularni model.

U Srbiji, međutim, situacija je daleko od evropskih standarda. Trenutno se reciklira samo oko 15% komunalnog otpada, dok 79% završava na deponijama, često bez ikakvog prethodnog tretmana. U EU se u proseku reciklira oko 50% komunalnog otpada, a količina otpada koji ide na deponije opala je na oko 20% zahvaljujući alternativnim metodama tretmana.

Glavni razlog za ovakvo stanje u Srbiji je nepoštovanje hijerarhije u upravljanju otpadom, koja propisuje da odlaganje na deponije bude poslednja opcija. Hijerarhija uključuje prevenciju, pripremu za ponovnu upotrebu, reciklažu i koprocesuiranje – proces u kojem se otpad koristi kao zamena za gorivo i sirovine u energetski intenzivnoj industriji. Koprocesuiranje omogućava potpuno uništavanje otpada, čime se štede prirodni resursi i smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Takav pristup primenjuje se u mnogim evropskim državama. Na primer, u Belgiji, Danskoj, Holandiji i Švedskoj gotovo sav komunalni otpad se tretira alternativno, dok u Austriji zakonom nije dozvoljeno odlaganje otpada koji nije prošao neki oblik tretmana. Više od 500 postrojenja u Evropi koristi otpad za proizvodnju energije, snabdevajući električnom energijom domaćinstva i privredu.

U Srbiji se, međutim, još uvek oslanjamo na deponije, što predstavlja značajan ekonomski i ekološki problem. Stručnjaci u “Beloj knjizi” ističu da je glavni razlog zaostajanje u selekciji i tretmanu otpada, nedostatak kapaciteta i neodgovarajuća infrastruktura. Upravljanje otpadom je ključno i sa aspekta reciklaže i proizvodnje energije.

Na panelu NIN-a o cirkularnoj ekonomiji, Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS naglasio je da Srbija godišnje “sahrani” oko 100 miliona evra vredne reciklirane sirovine.

- Potrebno je tu sirovinu ponovo upotrebiti, bilo kroz nove proizvode ili energiju iz otpada. Našoj reciklažnoj industriji trenutno nedostaje 100.000 tona staklenog krša, 50.000 tona otpadnog drveta, plastike, a generišemo i velike količine pepela iz termoelektrana, šljake i strganog asfalta. Sve to može postati novi resurs - rekao je Mitrović.

On je dodao da je izgradnja održive infrastrukture za tretman otpada ključna. – Ako čvrsti otpad i dalje završava na deponijama, gubi se svaka ekonomska prilika i stvara enorman negativan uticaj na životnu sredinu i troškove stanovništva. Zainteresovanost kompanija za cirkularnu ekonomiju i energetsku efikasnost raste, a predvodnici zelenog prelaska u Srbiji su Elixir Group, Jugoimpex Niš, Toplana Šabac, Sanikula, Tarkett i Nektar – istakao je Mitrović.

U suštini, cirkularna ekonomija u Srbiji je još uvek u začetku, ali je jasno da je otpad potencijalno energetsko i materijalno bogatstvo koje može biti pretvoreno u nove proizvode, energiju i ekonomsku vrednost, uz zaštitu životne sredine. Dok EU otpad tretira kao resurs, Srbija još uvek mora da nauči kako da ga pravilno koristi i reciklira.

(Telegraf Biznis)