Od smeća do profita: Kako Srbija može da zaradi na otpadu i očuva životnu sredinu

U našoj zemlji većina ljudi jone vidi otpad kao izvor bogatstva. Dok kod nas tone smeća završavaju na deponijama, u mnogim zemljama on je postao siguran izvor novca - države zarađuju milijarde, a neke čak zabranjuju izvoz otpada da bi sačuvale dragocene resurse za sopstvenu privredu i energetiku.

Srbija tek otvara vrata ove industrije. Novi Zakon o upravljanju otpadom i Program upravljanja otpadom do 2031. godine imaju za cilj da stvore uslove da se od otpada pravi unosan biznis, koji će doneti profit i nova radna mesta. Kako kaže ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov za Blic Biznis, osnove za taj put su već postavljene.

Teme za vas

- Najbolji otpad je onaj koji nije ni nastao. Ukoliko ipak nastane, sledeće najbolje rešenje je da se koristi kao resurs, odnosno da se ponovo upotrebi. Zakon prati stroge evropske standarde a jedna od najznačajnijih novina je dozvola uvoza neopasnog otpada u energetske svrhe - navodi.

Foto: Shutterstock

Evropska zelena tranzicija donosi nova radna mesta

Evropski standardi u zelenoj tranziciji omogućili su da tretman otpada postane značajan resurs i da se razviju sofisticovani sistemi sa velikom ekonomskom i ekološkom koristi. Pojavljuje se i ogromna potreba za tzv. "zelenim radnim mestima", koja spadaju među najbrže rastuća u Evropi.

Prema izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), samo u automobilskom sektoru zbog elektrifikacije transporta očekuje se 2,6 miliona novih radnih mesta do 2030. godine, dok ukupno u sektoru čiste energije, koja uključuje i termičku obradu otpada, može biti kreirano preko 10 miliona radnih mesta.

Hrvatski primer: otpad kao prihod

Hrvatska je, nakon ulaska u EU, stvorila ozbiljne kompanije koje se bave prikupljanjem i tretmanom otpada. Prema podacima agencije CompanyWalla, dve najuspešnije kompanije u 2023. godini ostvarile su prihode od 14,36 miliona i 20,54 miliona evra, dok im je dobit bila oko 1,4 miliona evra. Prosečna bruto zarada u tim kompanijama kreće se od 1.500 do 1.700 evra.

Prilagođavanje strategiji EU uključilo je i razvoj termičke obrade otpada za proizvodnju goriva. Tako će u okviru Centra za upravljanje otpadom Bikarac, u Šibensko-Kninskoj županiji, biti izgrađeno postrojenje koje će koristiti otpad kao resurs za proizvodnju toplotne energije. Investicija je vredna 3,5 miliona evra i finansiraće je Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.

Foto: Pixabay/vkingxl

Hrvatska sa svojih 1,8 miliona tona otpada ulazi u društvo najrazvijenijih zemalja EU, sa više od 500 postrojenja za termičku obradu, gde se godišnje obradi oko 100 miliona tona otpada, a toplota greje milione domaćinstava u gradovima poput Beča, Kopenhagena, Hamburga i Celja.

Potencijal u Srbiji

Prema novom zakonu i programu do 2031. godine, rešenje za Srbije 12 miliona tona otpada može biti i isplativo. Investicije u ovu oblast direktno utiču na broj radnih mesta i potencijalne prihode države od poreza i doprinosa, koji se mogu kretati od 4,3 do blizu 9 miliona evra godišnje.

Makroekonomska analiza Ministarstva ekologije pokazuje da veće investicije generišu veće koristi.

- Procene PKS ukazuju godišnje gubimo više od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje ostavljamo na deponijama koje kasnije budu paljene i prave velike probleme u kvalitetu vazduha i voda. Pitanje tretmana otpada, uključujući i opasni, nije samo ekološko, već i pitanje ekonomske strategije i održivog razvoja. Ako želimo da postanemo lider u regionu po pitanju ekoloških rešenja, moramo ulagati u postrojenja za termičku obradu otpada koja će omogućiti cirkularnu ekonomiju - kaže rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, Siniša Mitrović.

Foto: Shutterstock

Termička obrada i energija iz otpada

Novi zakon stvorio je uslove za realizaciju ciljeva iz Programa upravljanja otpadom, uključujući izgradnju postrojenja za termičku obradu otpada i dobijanje toplotne i električne energije. Planirana je i energana za proizvodnju goriva iz otpada (RDF).

Kako bi se smanjila emisija CO2 i ublažila energetska kriza, država je nedavno dozvolila privremeni uvoz neopasnog otpada u energetske svrhe.

- Važno je zbog cirkularne ekonomije jer otpad postaje resurs, što je stub Zelene agende. Omogućava se konkurentnost jer domaća industrija (poput cementara) već ima tehnologiju da koristi ovaj energent, čime se smanjuju troškovi. Zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima direktno popravlja kvalitet vazduha i smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva i ispunjavaju se zahtevi CBAM mehanizma, što dovodi do energetske stabilnosti - ističe ministarka Sara Pavkov.

(Telegraf Biznis)