Nemačko-srpska saradnja u fokusu: Zajednički put ka zelenoj energiji i održivom razvoju

Dok svet ubrzano prelazi na obnovljive izvore energije i održive modele privrede, saradnja između Nemačke i Srbije u ovoj oblasti postaje sve značajnija. Nemačke kompanije, razvojne agencije i institucije danas su među ključnim partnerima Srbije u procesu zelene tranzicije - od projekata vetroparkova i solarnih postrojenja, preko energetske efikasnosti i cirkularne ekonomije, do razvoja kompetencija potrebnih za novu, "zelenu" radnu snagu.

O pravcima saradnje, zajedničkim projektima, nemačkim investicijama i izazovima koji prate prelazak Srbije na čistu energiju, razgovarali smo sa predsednikom Nemačko-srpske privredne komore Milanom Grujićem koja ima centralnu ulogu u povezivanju institucija, kompanija i obrazovnih partnera iz obe zemlje.

Teme za vas

• Kako biste ocenili trenutni nivo saradnje između Nemačke i Srbije kada su u pitanju projekti iz oblasti održive energije i ekologije? Da li se taj odnos poslednjih godina produbio?

Saradnja između Nemačke i Srbije u oblasti održive energije i ekologije je u poslednjih nekoliko godina značajno intenzivirana i ima stratešku dimenziju. U poslednjih deset godina, saradnja je evoluirala od pojedinačnih inicijativa do sistemskog partnerstva u kojem nemačke kompanije,

razvojne agencije i institucije zajedno sa srpskim partnerima oblikuju novu energetsku mapu zemlje. Ovaj proces je podstaknut zajedničkim interesima u energetskoj tranziciji, klimatskoj neutralnosti i usklađivanju sa evropskim zelenim politikama, uključujući Zeleni plan Evropske Unije (EU Green Deal) i mehanizme kao što je CBAM.

Nemačka, kao lider u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, aktivno prenosi svoja iskustva i tehnologije kroz bilateralne projekte, investicije i tehničku pomoć. Učešće nemačkih kompanija u zelenim investicijama u Srbiji postalo je strateško - od proizvodnje komponenti za e-mobilnost, preko solarne i vetroenergije, biomase i energetskih postrojenja, do digitalizacije energetskih sistema. Istovremeno, institucije kao što su GIZ i KfW banka pružaju podršku kroz razvojne programe koji obuhvataju modernizaciju infrastrukture, unapređenje energetske efikasnosti u javnom sektoru i edukaciju lokalnih aktera.

Nemačko-srpska privredna komora ima ključnu ulogu u ovom procesu, jer kroz svoje aktivnosti aktivno povezuje nemačke i srpske partnere i omogućava direktnu razmenu znanja, iskustava i poslovnih prilika. Ove aktivnosti ne samo da podstiču konkretne investicije, već i doprinose izgradnji poverenja i dugoročnih partnerstava između dve privrede. S obzirom na sve izraženiju potrebu za održivim razvojem i energetskom sigurnošću, može se reći da je saradnja između Nemačke i Srbije u ovoj oblasti ne samo produbljena, već i strateški usmerena ka zajedničkom cilju - izgradnji konkurentne, klimatski odgovorne i tehnološki napredne ekonomije.

• Koje konkretne projekte trenutno realizuju nemačke kompanije u Srbiji u oblasti zelene energije i kako oni doprinose energetskoj tranziciji Srbije?

Nemačke kompanije u Srbiji realizuju niz strateških projekata koji direktno doprinose energetskoj tranziciji i unapređenju održivosti. Na primer, kompanija ZF Serbia, koja je u Pančevu razvila jedan od najmodernijih industrijskih kompleksa u regionu, fokusiran na elektromobilnost i proizvodnju električnih pogonskih sistema, pokazuje kako se industrija može dekarbonizovati bez gubitka konkurentnosti. Kompanija wpd razvija vetropark "Kostolac". Siemens Energy učestvuje u modernizaciji elektroenergetske infrastrukture. MTU Maintenance Serbia u Novoj Pazovi razvija centre energetske efikasnosti i cirkularne upotrebe resursa, a Bosch i Henkel primenjuju održive tehnologije u svojim pogonima.

Takođe je značajan pilot-projekat za zeleni vodonik koji realizuje Leipziger Energie u saradnji sa partnerima iz Srbije. Projekat je usmeren na razvoj infrastrukture za proizvodnju, skladištenje i primenu zelenog vodonika, sa ciljem da se testiraju tehnički i logistički kapaciteti za njegovu integraciju u industrijske procese i transport. Ovaj projekat predstavlja pionirski korak ka diversifikaciji energetskih izvora u Srbiji i otvara prostor za buduće investicije u sektor vodonika, koji je ključan za postizanje klimatske neutralnosti.

Zajedno, ovi projekti predstavljaju svojevrsnu laboratoriju budućnosti i potvrđuju da je i u Srbiji moguće dostići nivo na kojem se održivost i industrijski razvoj ne isključuju, već međusobno dopunjuju i jačaju.

• Nemačka je poznata po svojoj strategiji "Energiewende - prelasku na obnovljive izvore energije. U kojoj meri srpska privreda može da primeni iskustva i modele iz tog procesa?

Nemačka strategija Energiewende predstavlja jedan od najambicioznijih i najkompleksnijih modela energetske tranzicije u Evropi. Tokom više od dve decenije, ovaj proces je pokazao da njegova suština nije samo tehnološka, već sistemska, a glavna poruka koju nosi je da tranzicija nije odluka, već put.

Srpska privreda može mnogo da nauči iz tog pristupa. Pre svega, da održivost nije trošak, već investicija u otpornost i buduću konkurentnost. Iskustvo Nemačke pokazuje da se zelena transformacija ne dešava odjednom, već postepeno, kroz stabilne regulatorne okvire, razvoj ljudskih resursa i podsticanje inovacija. Za Srbiju su posebno relevantna nemačka iskustva i prethodno naučene lekcije u sledećim aspektima:

• Decentralizacija proizvodnje energije, kroz podsticanje lokalnih inicijativa i manjih proizvođača, što je u Nemačkoj dovelo do snažnog razvoja energetskih zadruga i lokalnih investicija u solarne i vetro sisteme.
• Uvođenje pametnih mreža i digitalizacija energetskog sistema, što omogućava efikasnije upravljanje potrošnjom i integraciju obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem.
• Podsticanje energetske efikasnosti u industriji, kroz sistemske mere, poreske olakšice i obuke, koje su u Nemačkoj dale izuzetne rezultate u smanjenju potrošnje energije po jedinici proizvoda.

Važno je istaći da primena nemačkog modela ne podrazumeva njegovo direktno kopiranje, već prilagođavanje lokalnim uslovima. Upravo u tome leži vrednost bilateralne saradnje - u mogućnosti da se najbolja evropska iskustva pretoče u održiva rešenja koja odgovaraju potrebama i kapacitetima srpske privrede.

• Koliko su nemačke investicije u Srbiji fokusirane na zelenu infrastrukturu, energetsku efikasnost i cirkularnu ekonomiju? Možete li izdvojiti neke primere?

Nemačke investicije u Srbiji danas u velikoj meri reflektuju globalne trendove održivosti i snažno su usmerene na razvoj zelene infrastrukture, energetsku efikasnost i cirkularnu ekonomiju. Gotovo da više ne postoji nemačka investicija koja ne uključuje element održivosti i to odavno nije samo trend, već novi standard poslovanja. Nemačke kompanije ne samo da primenjuju visoke ekološke standarde u svojim proizvodnim procesima, već i aktivno doprinose lokalnom razvoju kroz transfer znanja, tehnologija i praksi koje podstiču energetsku transformaciju.

Automobilska industrija prednjači po primeni održivih rešenja. U proizvodnim pogonima novih generacija optimizuje se potrošnja energije, recikliraju sirovine i smanjuje ugljenični otisak po jedinici proizvoda. Na primer, ZF Serbia u Pančevu je jedan od vodećih primera održive

industrijske prakse. Pored naprednih sistema za upravljanje energetskom potrošnjom u svojim pogonima i drugih mera za unapređenje efikasnosti i smanjenje uticaja na životnu sredinu, svaka nova investicija mora da ispuni stroge ESG kriterijume - od izbora lokacije do potrošnje energije - čime se održivost integriše u samu osnovu poslovanja.

Primeri dobre prakse su i Henkel, koji koristi reciklirane materijale u ambalaži i optimizuje potrošnju vode u proizvodnji, kao i Bosch u Pećincima, koji koristi obnovljive izvore energije i sisteme za reciklažu industrijskih voda.

Ovi primeri potvrđuju da nemačke kompanije u Srbiji ne vide održivost kao dodatak poslovanju, već kao njegovu suštinu. Njihove investicije doprinose ne samo ekonomskom razvoju, već i unapređenju ekoloških standarda u zemlji.

• Koje prepreke, po vašem mišljenju, trenutno usporavaju brži razvoj zajedničkih projekata u oblasti održive energije između Srbije i Nemačke?

Najveća prepreka bržem razvoju zajedničkih projekata u oblasti održive energije između Srbije i Nemačke nije nedostatak interesa, već brzina implementacije i usklađenost procesa. Zeleni projekti zahtevaju koordinaciju između privatnog sektora, javnih institucija i finansijskih mehanizama, ali kada se procesi usklade, rezultati dolaze brzo.

Regulatorna stabilnost, efikasnije procedure i dugoročne garancije za investitore ključni su elementi koji mogu dodatno ubrzati realizaciju. Srbija ima značajan potencijal ali je važno snažnije podsticati implementaciju jer svaka godina kašnjenja u zelenoj tranziciji nosi svoju cenu. Jedan od ključnih izazova jeste nepotpuno usklađen regulatorni okvir, koji često ne prati dinamične promene u evropskoj energetskoj i klimatskoj politici. Nedostatak jasnih i stabilnih propisa, posebno u oblasti integracije obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem, otežava dugoročno planiranje i povećava investicioni rizik.

Nemačko-srpska privredna komora prepoznaje ove izazove i aktivno radi na njihovom prevazilaženju kroz institucionalni dijalog i stručne radionice koja omogućavaju razmenu iskustava sa nemačkim institucijama i kompanijama koje su već uspešno prevazišle slične prepreke. Takođe, Komora se zalaže za jačanje kapaciteta lokalnih samouprava i obrazovnih ustanova, kako bi se stvorili uslovi za održiv i inkluzivan razvoj zelenih projekata.

Ukoliko se ovi izazovi sistemski adresiraju, Srbija ima potencijal da postane regionalni lider u oblasti održive energije, uz snažnu podršku nemačkih partnera i investitora.

• Da li Nemačko-srpska privredna komora planira nove inicijative, programe podrške ili partnere kako bi se ubrzao prelazak Srbije na čistu energiju i održive modele poslovanja?

Da, Nemačko-srpska privredna komora planira i već realizuje niz konkretnih inicijativa. Kroz platformu Green Transition in Practice, Komora povezuje kompanije, akademski sektor i javne institucije kako bi znanje pretočila u konkretne akcije, a u okviru projekata se organizuju i tematske konferencije, B2B susreti i edukativne radionice.

U planu su partnerstva sa različitim obrazovnim institucijama radi razvoja kompetencija u oblasti zelene ekonomije, jer tranzicija nije moguća bez ljudi koji je razumeju. Kroz saradnju sa GIZ-om i drugim nemačkim institucijama, Komora radi na kreiranju platformi za transfer tehnologija i znanja, kao i na promociji investicija u održive sektore.

Jedan od ključnih projekata u ovoj oblasti je Young Energy Europe, koji uspešno sprovodimo već pet godina u Srbiji, a dve godine u Crnoj Gori. Do sada je kroz projekat kvalifikovano 193 energetska skauta, a ostvarene uštede iznose skoro 65.000 tona CO₂. Projekat se nastavlja do 2027. godine u obe zemlje, a cilj nam je da dodatno apliciramo za nove projekte u okviru Evropske klimatske inicijative (EUKI).

Kroz aktivan rad Odbora za Zelenu ekonomiju i održivi razvoj, zajedno sa našim kompanijama članicama, radimo na unapređenju i implementacijizelene agende u poslovnoj praksi.

U oktobru, u okviru Energetske izvozne inicijative (projekat koji finansira nemačko Ministarstvo privrede i klimatske zaštite - BMWK, Komora organizuje dolazak delegacije osam nemačkih kompanija koje će predstaviti svoje tehnologije na stručnoj konferenciji 28.oktobra i održati B2B sastanke sa srpskim kompanijama. Fokus konferencije biće na energetskoj infrastrukturi - sistemima za skladištenje, upravljanje energijom i digitalnim rešenjima u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Komora svoju ulogu vidi kao most između tehnologije, politike i prakse, jer samo zajedničkim delovanjem moguće je ne samo ubrzati zelenu tranziciju, već i stvoriti dugoročne ekonomske i ekološke koristi koje neće ostaviti negativan trag.

• Kako ocenjujete saradnju sa srpskim institucijama - Ministarstvom energetike, Ministarstvom zaštite životne sredine i lokalnim samoupravama - u sprovođenju zelenih projekata?

Saradnja sa srpskim institucijama je konstruktivna i u stalnom razvoju. Ministarstvo energetike pokazuje otvorenost za dijalog sa stranim investitorima, dok Ministarstvo zaštite životne sredine učestvuje u projektima koji se odnose na upravljanje otpadom i zaštitu prirodnih resursa.

Lokalne samouprave su ključni partneri u implementaciji projekata, ali je neophodno dodatno jačanje njihovih kapaciteta i tehničke podrške.

Veliki pomak je što je zelena agenda postala deo političkog i ekonomskog narativa Srbije, a institucije su sve otvorenije za kontinuirani dijalog sa privredom. Važno je da se ovaj narativ pretoči u konkretne projekte i održive modele finansiranja, jer uspeh zelene tranzicije zavisi od koordinisanog delovanja svih institucija i partnera.

• U kojoj meri srpska preduzeća pokazuju interesovanje za nemačke tehnologije u oblastima poput solarnih sistema, biomase, vetroparkova i energetske efikasnosti?

Interesovanje srpskih preduzeća za nemačke tehnologije je u stalnom porastu, naročito u sektorima građevinarstva, poljoprivrede i proizvodnje. Više se ne traže samo gotova rešenja, već se javlja potreba za razumevanjem tehnologije, modela upravljanja i očekivanog povrata investicije, što je znak zrelosti tržišta.

Nemačke kompanije su prepoznate po pouzdanosti, inovativnosti i kvalitetu, što ih čini poželjnim partnerima u procesu zelene tranzicije. Ove kompanije ne nude samo proizvode, već i znanje, iskustvo i partnerstvo, čime se stvara stvarna transformacija, a ne samo uvoz tehnologije.

Kroz sajmove, poslovne delegacije i tehničke obuke koje organizuje Komora, srpska preduzeća imaju priliku da se direktno upoznaju sa najnovijim rešenjima i mogućnostima za primenu u lokalnom kontekstu. Posebno se ističe interesovanje za oblasti energetske efikasnosti u industriji, što potvrđuje i veliki broj učesnika na studijskim putovanjima i konferencijama koje organizujemo na ovu temu.

Proizvodi sa oznakom Made in Germany i dalje uživaju veliki ugled i sinonim su za kvalitet, što dodatno podstiče interesovanje domaćih firmi za saradnju sa nemačkim partnerima.

Zahvaljujući subvencionisanim projektima poput Bayern Fit for Partnership, predstavnici srpskih kompanija imaju priliku da direktno u Bavarskoj upoznaju tehnologije i proizvode nemačkih kompanija. Pored toga, kroz projekte koje sprovodimo u okviru naše organizacije, doprinosimo razvoju bilateralne saradnje, pri čemu su najpopularnije teme upravo one koje se odnose na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.

• Kakav je potencijal za zajedničke projekte u obrazovanju i stručnoj obuci, koji bi podržali razvoj zelene radne snage i novih kompetencija potrebnih za održivu privredu?

Potencijal za zajedničke obrazovne projekte je izuzetno visok. Dualno obrazovanje, koje je već uspešno implementirano u Srbiji uz podršku partnera DACH regije, može se proširiti na sektore zelene ekonomije. Potrebno je raditi na razvoju kurseva i modula koji uključuju teme kao što su energetska efikasnost, upravljanje otpadom i obnovljivi izvori energije. Nemačke kompanije u Srbiji uvode savremene tehnologije i zelene standarde, čime daju važan impuls razvoju novih kompetencija potrebnih za održivu privredu. Ovi programi će omogućiti stvaranje kvalifikovane radne snage spremne za izazove održive privrede.

Razvoj zelene radne snage predstavlja jedan od ključnih preduslova za uspešnu energetsku i ekološku tranziciju. U tom kontekstu, Nemačko-srpska privredna komora prepoznaje obrazovanje i stručno usavršavanje kao strateški alat za dugoročno jačanje kapaciteta domaće privrede.

Kroz niz pažljivo osmišljenih programa, Komora aktivno doprinosi formiranju kompetencija koje su usklađene sa evropskim standardima i potrebama tržišta. Među najznačajnijim inicijativama izdvajaju se:

• Young Energy Europe, program koji osnažuje mlade profesionalce da postanu energetski skauti u svojim kompanijama. Kroz kombinaciju teorijske obuke i praktičnih projekata, učesnici razvijaju konkretna rešenja za unapređenje energetske efikasnosti i upravljanje resursima, čime direktno doprinose održivosti poslovanja.
• EUREM – European Energy Manager, međunarodno priznati program obuke koji omogućava polaznicima da se osposobljavaju za identifikaciju i implementaciju energetski efikasnih mera u industriji, javnom sektoru i lokalnim zajednicama. Nemačko-srpska privredna komora je ekskluzivni nosilac licence za teritoriju Srbije.
• AHK Green Academy Serbia, edukativna platforma Komore namenjena kontinuiranom učenju (lifelong learning), obuhvata niz tematskih obuka iz oblasti obnovljivih izvora energije i dekarbonizacije, cirkularne ekonomije, ESG standarda i održivog upravljanja resursima. Programi su prilagođeni različitim profilima – od tehničkog osoblja do menadžera i predstavnika lokalnih samouprava.

Posebno treba istaći CBAM obuku (Carbon Border Adjustment Mechanism), koju Komora još od 2023. godine sprovodi kao odgovor na novu regulativu Evropske unije. Ova obuka ima za cilj da domaće kompanije pripremi za izveštavanje o emisijama ugljen-dioksida i usklađivanje sa zahtevima koje donosi uvođenje karbonske takse na granicama EU. CBAM predstavlja izazov, ali i priliku za srpsku privredu da unapredi svoje proizvodne procese i postane konkurentnija na evropskom tržištu.

Kroz ove programe, Komora aktivno učestvuje u oblikovanju nove generacije stručnjaka koji će nositi zelenu tranziciju Srbije.

• Kada pogledate širu sliku, koliko Nemačka vidi Srbiju kao partnera u regionalnoj zelenoj tranziciji, i na koji način ta saradnja može dodatno da se produbi u narednim godinama?

Nemačka vidi Srbiju kao ključnog partnera u kontekstu regionalne zelene tranzicije, ne samo zbog geografskog položaja i energetskog potencijala, već i zbog znanja, industrijske baze i sposobnosti da spoji inovaciju sa praksom. Srbija se sve više pozicionira kao lider u okviru Zapadnog Balkana, pokazujući spremnost da se uskladi sa evropskim zelenim politikama i standardima, što je od strateškog značaja za Nemačku.

U narednim godinama, saradnja može biti dodatno produbljena kroz nekoliko ključnih pravaca:

• Jačanje institucionalne saradnje, posebno u oblasti harmonizacije zakonodavstva sa EU regulativama, kao što je CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), koji će direktno uticati na konkurentnost srpskih izvoznika.
• Povećanje investicija u zelenu infrastrukturu, uključujući obnovljive izvore energije, pametne mreže i sisteme za upravljanje otpadom.
• Regionalnu saradnju kroz zajedničke projekte, gde Srbija može igrati ulogu lidera u razmeni znanja, tehnologija i dobrih praksi.
• Razvoj ljudskih kapaciteta, kroz obrazovne programe, koji ne samo da osnažuju pojedince, već i grade institucionalnu otpornost i spremnost za tranziciju ka održivim modelima poslovanja.

Uveren sam da će naredna decenija biti decenija zelenih saveza, u kojima Srbija neće biti samo sledbenik, već i kreator promena. Nemačko-srpska privredna komora ostaje posvećena tome da kroz svoje aktivnosti povezuje nemačke investitore, srpske institucije i privredu, sa ciljem zajedničke izgradnje održive, konkurentne i klimatski odgovorne ekonomije u regionu.

(Telegraf Biznis)