Đedović Handanović: Srbija će do 2032. izabrati tehnologiju i početi gradnju nuklearne elektrane
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas na Nuklearnom samitu u Parizu da će Srbija do 2032. godine izabrati tehnologiju i započeti gradnju prve nuklearne elektrane u našoj zemlji, koja bi trebalo da bude završena oko 2040.
"Planiramo da do 2032. godine izaberemo tehnologiju i započnemo izgradnju nuklearne elektrane kako bismo oko 2040. godine ili nešto kasnije mogli da imamo prvih 1.000 megavata integrisanih u našu mrežu", rekla je Đedović Handanović na panelu "Regionalni razvoj i strategije: potencijal nuklearne energije za rešavanje rastuće globalne potražnje za čistom energijom".
Teme za vas
Napušteno već 25 godina, a prava je "zlatna koka": Na prodaju ogromno imanje, san svakog investitora
Mesečno davao 870 evra za stan u Nemačkoj: Stanodavac ga zaprepastio ovim rečima i dao mu rok
Ona je rekla da Srbija planira u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju da sprovede, na osnovu programa finansiranja, stipendiranje i obuke za mlade, kao i starije, stručnjake kako bismo ojačali naš ljudski kapital za razvoj nuklearnog programa.
Đedović Handanović je istakla da Srbija ima potpisane sporazume i o saradnji sa Južnom Korejom, sa SAD, Ruskom Federacijom u energetskom sektoru, kao i dobru političku saradnju sa Kinom i da veruje da će biti potrebno nekoliko tehnologija kao paket koji će Srbija potencijalno razmatrati.
"Međutim, prerano je to reći. Moramo videti šta će se desiti sa razvojem malih nuklearnih reaktora i biti veoma odlučni u određivanju šta će biti najbolja opcija za našu budućnost. Verujemo u energetsku tranziciju, ali i u dodavanje energije, jer će nam biti potrebni stabilniji izvori energije i svakako veoma jaka bazna energija sa pouzdanim kapacitetima koji će doneti održivu budućnost novim generacijama, ali i razvoju tehnologije i razvoju naše industrije", poručila je ona.
Đedović Handanović je rekla da, kao bivši bankar, smatra da su nam potrebni novi alati za održivo finansiranje.
"Zaista održivo finansiranje kako bismo osigurali da i manje razvijene zemlje mogu dostići ugljeničnu neutralnost, sa većim fokusom na lokalne aspekte i ciljeve Srbije. Naši ciljevi su novih 1.500 megavata do 2030. godine, a 4.600 novih megavata do 2035. godine, kao i najmanje 1.000 megavata nuklearnih kapaciteta do 2040. godine. Za to smo kreirali program Srbija 2030-2035 i planiramo da uložimo tri milijarde evra do 2035. godine, uz procenu da je ukupno potrebno oko 10 milijardi evra za ulaganja u naš nuklearni program", navela je ministarka.
Poručila je da treba jačati regulatorne institucije i stvarati lokalne lance vrednosti, ali i obučavati stručnjake, inženjere i tehničare.
"U međuvremenu treba da ulažemo i u hidroelektrane, kao i u nove gasne kapacitete. Ali svakako, budite hrabri danas za bolju budućnost sutra", poručila je Đedović Handanović na panelu.
Zahvalila je predsedniku Emanuelu Makronu i francuskoj vladi na održivom partnerstvu, kao i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju sa kojom ćemo sarađivati u budućnosti, ali i drugim zemljama i partnerima koji su potencijalni partneri na putu ka održivoj budućnosti Srbije.
Đedović Handanović učestvuje na Nuklearnom samitu 2026 u Parizu kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića.
Ministarka je učestvovala i na panelu koji je moderirao francuski ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Noel Baro, a panelisti su bili i generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijas Korman, predsednik Afričke komisije za nuklearnu energiju (AFKONE) Gaspar Lijoko Mbojo, predsednik Kineske nacionalne nuklearne korporacije (CNNC) Janfeng Šen i predsednik, generalni direktor Francuske elektroprivrede (EDF) Bernar Fontana, izvršni savetnik u Westinghouse Electric Company Žak Besnainu i predsednik Grupe evropskih opština sa nuklearnim postrojenjima (GMF) i gradonačelnik Borsele Gerben Dajksterhuis.
Nuklearni samit se održava u kongresnom centru "La Seine Musicale", otvorio ga je predsednik Francuske Emanuel Makron, a obratili se i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, premijer Slovačke Ribert Fico, premijer Grčke Kirjakos Micotakic, predsednik Ruande Pol Kagame, generalni direktor IAEA Rafael Mariano Grosi i brojni zvaničnici više od 30 zemalja.
(Telegraf Biznis/Tanjug)