Leto iz pakla u Evropi: Ekstremne nepogode napravile štetu od desetina milijardi evra

Ekstremno leto u Evropi ostavilo je ogroman ekonomski trag. Toplotni talasi, suše i poplave izazvali su ogromne ekonomske gubitne koje se procenjuju na desetine milijardi evra. Najteže pogođene zemlje su Kipar, Grčka, Malta i Bugarska, dok stručnjaci upozoravaju da pravi troškovi ekstremnog vremena često nastaju postepeno, utičući na živote i radnu sposobnost građana daleko izvan prvobitnog udara nepogoda.

Nasilne vremenske nepogode koje su ovog leta pogodile Evropu izazvale su kratkoročne ekonomske gubitke od najmanje 43 milijarde evra, prema proceni na nivou EU, pri čemu se očekuje da će troškovi do 2029. porasti na 126 milijardi evra.

Teme za vas

Neposredni udar na ekonomiju izazvan jednim brutalnim letom sa toplotom, sušom i poplavama iznosio je 0,26 odsto ekonomskog outputa EU u 2024. godini, prema brzoj analizi koja nije prošla stručnu recenziju, ali se zasniva na odnosima između vremenskih i ekonomskih podataka objavljenih u akademskoj studiji ovog meseca.

Najveća šteta zabeležena je na Kipru, u Grčkoj, Malti i Bugarskoj - svaka od ovih zemalja pretrpela je kratkoročne gubitke veće od 1% njihovog BDV-a u 2024. godini, što je pokazatelj sličan BDP-u. Nakon njih slede druge mediteranske zemlje, uključujući Španiju, Italiju i Portugal.

Ekonomisti sa Univerziteta u Manhajmu i Evropske centralne banke opisali su rezultate kao „konzervativne“, jer nisu uzeli u obzir rekordne šumske požare koji su zahvatili južnu Evropu prošlog meseca, niti kumulativni uticaj ekstremnih vremenskih nepogoda koje se dešavaju istovremeno, prenosi Gardijan.

Naučnici se ubrzano bave analizom u kojoj meri je globalno zagrevanje pogoršalo ekstremne vremenske uslove ovog leta, pri čemu studije sugerišu da je klimatski kolaps učinio da su uslovi za požare u Španiji i Portugalu 40 puta verovatniji, a u Grčkoj i Turskoj 10 puta verovatniji. Procene sugerišu da je broj smrtnih slučajeva tokom "tiho razarajućeg" toplotnog talasa u junu u 12 velikih gradova utrostručen zbog zagađenja koje doprinosi zagrevanju planete.

Dok većina istraživanja o ekonomskim troškovima klimatskog kolapsa razmatra direktne posledice, poput uništene imovine ili osiguranih gubitaka, autori nove studije koristili su istorijske veze između nasilnog vremena i ekonomskog outputa da bi uzeli u obzir "talasne efekte", poput ograničenih sati rada građevinara tokom toplotnih talasa ili poremećaja u vremenu putovanja nakon što poplave oštete železnicu.

Stefan Halegate, glavni klimatski ekonomista u Svetskoj banci, koji nije bio uključen u studiju, izjavio je da ona potvrđuje da su širi ekonomski uticaji ekstremnog vremena veći od direktnih posledica i traju duže nego što ljudi zamišljaju.

- Već dugo tvrdim da treba da preusmerimo fokus sa direktne štete od katastrofa na šire metrike koje obuhvataju puniji ekonomski uticaj, tako da mi je drago što studija upravo to radi - rekao je on.

Ali je upozorio da je studija koristila „nepouzdane pokazatelje“ za identifikaciju ekstremnog vremena, što verovatno vodi ka potcenjivanju ukupnih troškova. BDV nije obuhvatao punu cenu ekstremnog vremena po ljude i firme, dodao je, niti koristi smanjenja ranjivosti.

- Posebno kada katastrofe pogađaju siromašne zajednice i ljude, uticaj na BDV može biti minimalan, jer su ti ljudi siromašni. Ali to ne znači da oni neće patiti- rekao je Halegate.

(Telegraf Biznis)