Nova era za srpsku industriju: Od 1. januara CBAM menja pravila igre za izvoznike u EU

Već osam dana na snazi je jedna od najznačajnijih novina u ekonomskoj istoriji odnosa Srbije i Evropske unije - Mehanizam za prekogranično usklađivanje cene ugljenika, poznatiji kao CBAM. Iako je do pre samo godinu dana ova skraćenica bila nepoznanica većini građana, od 1. januara 2026. ona je postala ključna reč za opstanak srpske teške industrije.

Kompanije koje proizvode aluminijum, gvožđe, čelik, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju sada se suočavaju sa novom realnošću: svaki kilogram emisije ugljen-dioksida pri izvozu u EU biće strogo naplaćen.

Teme za vas

Cena ugljenika

Obaveza koja prati CBAM nije nimalo jeftina. Prema standardima EU, cena tone emitovanog ugljen-dioksida može iznositi i do 85 evra. Kako bi zaštitila domaći budžet i sprečila da sav taj novac ode direktno u Brisel, država Srbija je uvela sopstveni "nacionalni CBAM".

Ideja je jednostavna - Srbija naplaćuje porez od četiri evra po toni, što za toliko umanjuje obavezu prema EU. Umesto punog iznosa, srpski izvoznici će Briselu plaćati 81 evro po toni, čime se izbegava dvostruko oporezivanje. Najnovija pravila donela su i jednu važnu olakšicu - na uvoz robe do 50 tona (izuzev električne energije) CBAM namet se ne plaća. EU je ovim obuhvatila 99 odsto emisija, ostavljajući 1 odsto van obračuna kako bi se olakšalo poslovanje malim preduzećima i fizičkim licima.

Kasni li Srbija sa tranzicijom?

Ipak, Fiskalni savet izražava ozbiljnu zabrinutost. U njihovoj analizi se navodi da će se Srbija, zbog načina sprovođenja klimatskih politika, suočiti sa dodatnim troškovima od nekoliko desetina, pa čak i do 200 miliona evra godišnje do 2030. godine.

- Energetska i klimatska tranzicija biće među najvećim strateškim izazovima Srbije u narednom periodu, jer se radi o procesima koji će oblikovati cene električne energije, uticati na konkurentnost privrede, odnosno prihode i javne rashode. Najveći problem predstavljaju zavisnost od lignita i niska energetska efikasnost, zbog čega su emisije u Srbiji višestruko veće nego u EU - naveo je Fiskalni savet.

Ministar finansija Siniša Mali, čije je ministarstvo tvorac Zakona o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, oštro demantuje navode o kašnjenju.

- Apsolutno nismo zakasnili niti smo radili nešto u minut do 12. Radi se o veoma kompleksnoj metodologiji koja se radi već nekoliko godina. I ako ste videli iskustva EU, koja je inicirala takav sistem, i tamo se menjaju metodologije, rokovi, predmeti oporezivanja, kada je u pitanju emisija ugljenika. Mi smo sve to ispratili, morali smo to da radimo i ove godine, kada je trajalo probno izveštavanje naših preduzeća koje podležu ovoj meri. Mi smo to sve sabrali, sagledali i doneli, zakon u koordinaciji sa privredom, PKS, Udruženjima i to nakon javne rasprave. Ono što je važno mi nismo žurili kako bi videli sve izmene, rokove Brisela, jer u suprotnom svoje donete odluke ne bi mogli da sprovedemo - ističe Mali za Blic Biznis.

Gde ide novac od srpskog CBAM-a?

Ministar posebno naglašava da uvođenje srpske regulative nije napad na izvoznike, već strateška odbrana domaćih interesa.

- Dve stvari su tu važne. Jedna, da ljudi znaju da mi nismo nešto napravili zbog dodatnog oporezivanja pojedinih preduzeća koja imaju veću emisiju ugljenika. Ta 4 evra, koje naplaćujemo po toni, bi se plaćao EU. Naša ideja je da taj novac ostane u našoj zemlji, što smo Zakonom i definisali, i da ga iskoristimo za projekte vezane za zaštitu životne sredine i smanjenje emisije ugljenika. Time naše izvoznike podstičemo da ubrzate svoju tranziciju ka zelenoj energiji i smanjenju emisije ugljenika. To je veoma važno da postanu konkurentni i da se bore sa kompanijama iz EU. Ovim zakonima mi izjednačavamo i položaj domaćih privrednika i onih koji uvoze u Srbiju, kada je cena ugljenika u pitanju - objašnjava ministar finansija.

Regionalni lider u monitoringu

Zvanični Beograd tvrdi da je Srbija prva u regionu i u okviru Energetske zajednice ispunila ključne preduslove, poput MRVA sistema za monitoring i izveštavanje. Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov potvrđuje da je privreda pripremana još od 2023. godine.

- Srbija je menjala svoj zakonodavni okvir kako bi, po ovom pitanju, išla u korak sa EU. Pripremili smo da deo sredstava koja bi u okviru ovog mehanizam srpske kompanije koje podležu ovoj meri,plaćali na teritoriji EU, uplate u budžet Srbije. To će njima umanjiti namet u samim CBAM sertifikatima na teritoriji Evropske unije, a mi ćemo ta sredstva da investiramo u zelene projekte. Želim da naglasim da ne postoji mogućnost dvostrukog oporezivana, odnosno plaćanje taksi i u Srbiji i kroz CBAM mehanizma u EU, jer pored našeg ministarstva, i druga će pratiti situaciju na tržištu. Moram da istaknem i da je Srbija prva zemlja na Zapadnom Balkanu i prva zemlja u okviru Energetske zajednice koja je ispunila jedan od najvažnijih preduslova za primenu ovog poreza, a to je takozvani MRVA sistem, odnosno sistem za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte - navodi Pavkov.

Kao dodatni alat, na Beogradskoj berzi će, u saradnji sa evropskim partnerima, biti pokrenuta platforma za trgovinu sertifikatima o emisiji ugljenika, što bi trebalo da omogući izvoznicima da lakše opravdaju ili smanje svoje troškove.

Iako je, bar na papiru, regulatorni okvir precizno postavljen, ostaje da se vidi kako će srpska privreda, tradicionalno oslonjena na lignit, preživeti praktičnu primenu ovih mera. Hoće li zelena tranzicija postati šansa za modernizaciju ili nepodnošljiv teret koji će ugasiti konkurenciju, pitanje je na koje ćemo odgovore dobijati u mesecima koji dolaze.

(Telegraf Biznis)