CBAM i porez na CO₂: Kako EU menja pravila igre za Srbiju i domaću industriju

Profesor Blagoje Paunović istako je da kašnjenje Srbije u ispunjavanju klimatskih obaveza ne samo da ugrožava postizanje ciljeva definisanih Pariskim sporazumom do 2030. godine, već i otežava energetsku tranziciju zemlje. Prema njegovim rečima, propuštanje prilike da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte može dovesti do rastućih fiskalnih i ekonomskih troškova, posebno u kontekstu usklađivanja sa standardima i zahtevima Evropske unije.

Paunović naglašava da za sada "okidač promena" koji bi podstakao brže i sistemsko delovanje još nije postignut. Tokom predstavljanja izveštaja "Klimatsko - energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena", istakao je da su rezultati Srbije u oblasti klimatske i energetske tranzicije i dalje su značajno skromniji od onih u EU, što jasno pokazuje da bez političkog prioriteta i koordinisanih mera, zemlja riskira dodatno zaostajanje i propuštanje prilika za zelenu transformaciju i ekonomski razvoj.

Teme za vas

Nova taksa EU 

Evropska unija priprema uvođenje mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), takse koja bi od 2026. mogla značajno promeniti poslovanje kompanija u Srbiji i širom sveta. Ideja je jednostavna: uvozni proizvodi iz zemalja koje ne smanjuju dovoljno emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) moraće da snose dodatne troškove, kako bi se izjednačila konkurencija sa evropskim proizvođačima koji već primenjuju stroge klimatske standarde.

Predsednik Fiskalnog saveta, profesor Blagoje Paunović, ističe da se u prvoj fazi CBAM-a ova taksa odnosi na energetski intenzivne sektore, uključujući gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju. Uvoznici u EU biće obavezni da obezbede dokaz o emisijama CO₂ nastalim tokom proizvodnje i da plate odgovarajuću naknadu.

Cilj Pariskog sporazuma je smanjenje emisija GHG za 33 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine. EU je do sada uspela da smanji emisije za oko 30 odsto od 2005. i nastavlja sa zaoštravanjem klimatske politike. Srbija, s druge strane, u periodu od 2010. do 2023. godine smanjila je emisije svega 3-4 odsto što jasno pokazuje da bez snažnih reformi i političkog prioriteta neće moći da ispuni preuzete obaveze do 2030.

Paunović naglašava da su reforme neophodne na oba fronta: sa prihodnog aspekta kroz naplatu emisija CO₂, a sa rashodnog usmeravanjem više sredstava ka klimatskim i energetskim ciljevima. Bez toga, uvođenje CBAM-a može predstavljati dodatni fiskalni i ekonomski izazov za srpske proizvođače, ali i priliku za ubrzanje zelene tranzicije i modernizaciju industrije.

CBAM i Srbija: Koliko će nova evropska taksa pogoditi EPS i domaćinstva

Uvođenje mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) u EU ima za cilj da uspostavi jednake uslove poslovanja za sve učesnike na tržištu i zaštiti evropsko tržište od konkurencije iz zemalja gde emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) nije oporezovana. Za Srbiju, izloženost ovom mehanizmu je značajna jer domaća privreda u velikoj meri zavisi od izvoza ka EU.

Profesor Blagoje Paunović ističe da srpska privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa evropskom konkurencijom, što CBAM stavlja u nepovoljan položaj. Procene su da će taksa dovesti do rasta cena gvožđa i čelika za oko 15-20 odsto, đubriva za 10-15 odsto a aluminijuma za oko 5 odsto. Najdrastičnija razlika je u proizvodnji električne energije, gde su domaće emisije 3-4 puta veće nego u EU, što direktno utiče na EPS, ali i na preduzeća koja koriste tu struju.

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević, upozorava da primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem. Puna primena od 2026. godine mogla bi doneti dodatni trošak od 200-300 miliona evra godišnje, dok bi ulazak u EU ETS od 2030. generisao trošak od oko tri milijarde evra godišnje. Takvi troškovi bi zahtevali barem dvostruko poskupljenje struje za domaćinstva, što bi bilo ekonomski i socijalno neodrživo.

Brčerević naglašava da bi i uvođenje domaćeg poreza na električnu energiju, po modelu za druge industrijske proizvode, bilo izuzetno skupo – oko 1,2 milijarde evra do 2030. i poskupljenje struje za više od 50 odsto za domaćinstva. Fiskalni savet stoga preporučuje da je za Srbiju prihvatanje CBAM-a bolja opcija od direktnog ulaska u EU ETS, dok stručnjaci poput Slobodana Minića podržavaju ovu procenu i naglašavaju potrebu hitnih pregovora sa EU kako bi se ublažili potencijalni udari na privredu i građane.

Uvođenje poreza na emisije CO₂

Fiskalni savet Srbije preporučuje uvođenje domaćeg poreza na emisije CO₂ kao odgovora na mehanizam CBAM koji Evropska unija uvodi za industrijske proizvode. Prema analizi Saveta, troškovi CBAM-a za izvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa porašće sa umerenog nivoa u 2026. na 150-200 miliona evra godišnje do 2030. godine. Iako bi ova mera delimično smanjila konkurentnost domaćih preduzeća u ovim sektorima, procenjuje se da neće ugroziti njihovo poslovanje.

Predlog Fiskalnog saveta je da se domaći porez na CO₂ uvede od 2027. godine sa cenom od četiri evra po toni, koja bi postepeno rasla do 40 evra po toni do 2030. godine. Minić ističe da bi ova mera mogla doneti oko 220 miliona evra prihoda u budžet Srbije, koji bi trebalo usmeriti u projekte energetske tranzicije, dekarbonizaciju privrede i zaštitu energetski ugroženih građana.

Što se tiče sektora električne energije, Fiskalni savet naglašava potrebu za racionalnim pregovorima sa EU. Idealna opcija bila bi ulazak Srbije u EU ETS, ali samo uz značajne ustupke – prelazni period bez plaćanja do 2030, 80-90% besplatnih emisionih dozvola i dug rok za prilagođavanje od oko 10 godina. U suprotnom, prihvatanje CBAM-a predstavlja finansijski manje štetnu opciju.

Analize Fiskalnog saveta takođe pokazuju da Srbija gotovo izvesno neće ispuniti ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte definisane Pariskim sporazumom do 2030. godine, niti je verovatno ostvarenje ambicioznog plana INEKP-a od 30 milijardi evra ulaganja u zelenu ekonomiju.

Zato je imperativ da energetska tranzicija postane politički prioritet. To podrazumeva brzo uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRVA), kao i jačanje operativnih i administrativnih kapaciteta za realizaciju ključnih energetskih projekata. U suprotnom, rizikuju energetska bezbednost zemlje, budućnost EPS-a, konkurentnost srpskih proizvoda na EU tržištu, ali i kredibilitet Srbije pred međunarodnom zajednicom i investitorima.

(Telegraf Biznis)