Nova pravila CBAM-a od 2026: Na koga sve utiču izmene iz Brisela?

Puna primena Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM) formalno je započela 1. januara 2026. godine, ali način na koji će se ovaj instrument zaista sprovoditi i dalje ostaje nejasan. Umesto stabilnog regulatornog okvira, kompanije koje posluju sa tržištem Evropske unije suočavaju se sa čestim promenama pravila, što dodatno povećava neizvesnost i troškove poslovanja.

Nakon što su u oktobru 2025. godine definisana pravila CBAM-a, ona su već krajem decembra izmenjena, i to značajnim proširenjem obuhvata – na čak 180 proizvoda. Ova izmena posebno pogađa kompanije koje u EU izvoze robu iz sektora gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa, veštačkih đubriva, električne energije i vodonika, jer su obavezne da kupuju CBAM sertifikate za ugrađene emisije ugljenika. Njihova cena se određuje na osnovu iznosa koji evropski proizvođači plaćaju u okviru sistema trgovine emisionim dozvolama (EU ETS).

Teme za vas

U pokušaju da rastereti manja preduzeća, Evropska unija je u oktobru 2025. godine povećala prag težine uvezene robe na 50 tona, čime je oko 90% uvoznika - pre svega mala i srednja preduzeća i pojedinci – oslobođeno CBAM obaveza, uz pojednostavljeno izveštavanje o emisijama. Međutim, samo dva meseca kasnije, Brisel je uveo nove mehanizme koji podrazumevaju strožu primenu CBAM-a i znatno širi spisak proizvoda obuhvaćenih ovim nametom. I dok Evropska komisija ove izmene vidi kao deo klimatske politike, trgovinski partneri EU, uključujući i Srbiju, na njih gledaju kao na ozbiljnu prepreku slobodnoj trgovini.

Na ove promene ukazuje i profesorka Sanja Filipović u autorskom tekstu objavljenom u najnovijem broju MAT-a.

- Evropska komisija je 17. decembra objavila nacrt izmena CBAM uredbe radi proširenja njenog obuhvata na dodatne proizvode koji sadrže visok procenat čelika i aluminijuma (tzv. „nizvodni“ proizvodi) i uvođenja dodatnih mera kako bi se osigurala dosledna primena mehanizma - kaže Filipović.

Prema njenim rečima, ove izmene još moraju da prođu redovnu zakonodavnu proceduru, a njihova puna primena se očekuje od 1. januara 2028. godine.

Nove odredbe ne samo da uvode dodatne mehanizme za sprečavanje zaobilaženja CBAM-a, već podstiču i upotrebu otpada u proizvodnji energetski intenzivnih proizvoda, sa ciljem smanjenja emisija. Posebna novina je uključivanje čeličnog i aluminijumskog otpada iz proizvodnog procesa u obračun CBAM obaveza, kako bi se obezbedilo ravnopravno formiranje cene ugljenika za robu proizvedenu u EU i robu iz uvoza.

Profesorka Filipović u MAT-u dodatno ističe da primena CBAM-a, iako usmerena na smanjenje emisija ugljenika, neminovno dovodi do rasta troškova proizvodnje za proizvođače u EU koji koriste oporezovane materijale. Upravo zato Evropska komisija planira dodatno proširenje mehanizma:

- Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79%), kao što su razne mašine i oprema, vozila,medicinski proizvodi, metalni nameštaj, šine i dr. - navodi.

Reč je uglavnom o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji, čak 94 odsto njih, dok se svega 6 odsto odnosi na proizvode namenjene domaćinstvima.

- Na ove mere reagovale su i kompanije iz EU pa je Evropska komisija predvidela fond za privremenu podršku tim proizvođačima koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama - napisala je u najnovijem MAT-u Filipović.

To u praksi znači da će kompanije sa sedištem u državama članicama EU, ukoliko dokažu napore u dekarbonizaciji, moći da dobiju nadoknadu dela troškova kroz EU ETS. Ova podrška će se finansirati iz prihoda od CBAM sertifikata – 25% u 2026. i 2027. godini obezbediće države članice, dok će preostalih 75 odsto biti sopstveni prihod Evropske unije.

Za zemlje van EU, među kojima je i Srbija, situacija je znatno nepovoljnija. Kompanije iz ovih država neće imati pristup evropskim fondovima, zbog čega se nameće potreba da nacionalne vlade pronađu sopstvene mehanizme podrške izvoznicima. U Srbiji određena osnova za to postoji kroz nedavno usvojene zakone o nacionalnom CBAM-u, prema kojima bi sredstva prikupljena kroz porez od četiri evra trebalo da se koriste za unapređenje tehnologija i smanjenje emisija ugljenika u domaćim kompanijama.

Međutim, ostaje otvoreno ključno pitanje – da li će takva podrška biti dovoljna da srpski izvoznici ostanu konkurentni na sve zahtevnijem evropskom tržištu?

(Telegraf Biznis)