U Srbiji od 2000. šteta 12 milijardi evra: Šok je šta nas je toliko koštalo!

U Srbiji je za poslednjh 25 godina napravljena šteta zbog klimatskihi promena od 12 milijardi evra, od čega se 70 odsto odnosi na na ekstremne poremećaje u vodama, zbog padavina i suše, rečeno je na panelu Klimatske promene - Zapadni Balkan u uslovima globalnog zagrevanja, održanom večeras u okviru 33. Kopaonik biznis foruma.

Klimatske promene u svetu su sve ekstremnije i intenzivnije čak i u regionima u kojima ranije nisu bili izraženi i mnoge od njih su izazvale i klimatske emigracije 250 miliona ljudi, navedeno je na panelu.Profesor Fakulteta za fiziku Vladimir Đurđević ocenio je da su klimatske promene iz ugla investicionih ciklusa važna a potcenjena tema.

Teme za vas

On je upozorio da uticaj klimatskih promena u sektoru finansija postaje sve vidljiviji, ali da će kada to postane očigledno, biti prekasno.

"Očekuju nas ozbiljne promene i problemi zbog klimatskih promena", rekao je Đurđević i podsetio na petogodišnju sušu u Iranu.

Kako je naveo, Iran je izložen ogromnom pritisku na vodne resurse, tako da su se desile ozbiljne migracije unutar zemlje, koje su stvorile nezadovoljstvo u društvu, a slično je bilo u Siriji pre građanskih sukoba.

Prema njegovim rečima, problemu izazvanom klimatskim promenama doprineli su ljudi čak 110 odsto.

"Vesti nisu optimistične jedno pozitivno je što postoji velika akumulacija znanja kojim bi problem mogao da se predupredi", naveo je Đurđević.

Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj Vojvodina šume Marko Marinković rekao je da je zemlja za poslednje tri decenije zgubila 420 miliona hektara šuma, ali da taj trend opada.

"Procenat šumovitosti u Srbiji je u pozitivnom trendu. Posle Drugog svetskog rata Srbija je bila oko 17,5 odsto pošumljena, a danas 39 odsto", rekao je Marinković i naglasio da je to jako dobar procenat šumovitosti.

Napomenuo je da ipak postoji i ono što je problem a to je kvalitet tih šuma i to proističe iz posledice odnosa privatnih i državnih šuma.

"Nama su državne šume u dobrom stanju jer je organizovano i plansko šumarstvo, a privatne kojih ima milioni hektara nisu", rekao je on i dodao da je i to potencijal na kome treba raditi.

Prema njegovim rečima, u Vojvodinašumama se sa aspekta razvojnih projekata koriste svi moderni alati i tehnologije i mogu blagovremeno da odgovore na takve posledice.

"Kad pričamo o šumskim požarima, oni su u Vojvodini anulirani zahvaljujući savremenim tehnologijama, satelitskim snimcima, avio snimanjima, video-nadzorom u kombinaciji sa senzorima, gde naši čuvari pravovremeno dobijaju informaciju", naveo je on.

U Vojvodijnašumama preventivno su zaustavili požare, iako postoje imamo izrazito rizična područja kao što su Deliblatska i Subotička peščara, naveo je Marinković.

"Dakle, to može da se uradi, zato moramo da tražimo rešenja. Kao preduzeće imamo razvojne projekte, trudimo se da sredstva iz evropskih fondova iskoristimo za aspekat zaštite prirode, iako nismo članice Evropske unije", naveo je on i dodao da sada imaju 11 projekata iz budžeta od oko 12 miliona eura.

U Srbiji, kako kaže, postoji prolem što civilni sektor, ali i neki donosioci odluka krčenje šuma mešaju sa gazdinskim tretmanima u šumi.

"Od 1990. do 2018. godine izgubili smo na globalnom nivou 420 miliona hektara šuma. Iskrčene su. I to ima katastrofalne posledice. Međutim, za taj isti period u Evropi površina pod šumama povećana je za 14 miliona hektara. Evropa ima pozitivan trend", rekao je on i dodao da kada priča o krčenju šuma, govori o šumama u Brazilu, i Africi.

Prema njegovim rečima, trendovi se polako spuštaju, sa 16 miliona hektara godišnje, na desetak.

Evropa je, kaže, povećala površinu pod šumama, drvnu zapreminu, u prirodi i povećano je njihovo korišćenje, rekao je Marinkvić.

"Kao posledica klimatskih promena u šumarstvu imamo jako poremećene režime vode, podzemnih i nadzemnih voda", rekao je Marinković i upozorio da u Vojvodini odnosno na području Vojvodinašuma nivo podzemnih voda spustio za četiri metra, a da hrastu lužnjaku treba 1,5 do dva metra da može da dođe do nje.

Prema njegovim rečima, sa druge strane postoje suše, temperaturni ekstreme i superćelijske oluje kao i šumski požari koji su velika opasnost.

Šteta od šumskih požara je, naglasio je gotovo nepovratna ili je potrebno par desetina godina ili čak i stotine godina da se taj ekosistem vrati na stanje kakvo je bilo.

Prema izveštaju evropskog šumarskog instituta, kako je naglasio Marinković, imamo pomeranje vegetacije na sever za 350 metara godišnje.

"Moramo da gledamo u budućnost i da se adaptivno ponašamo kako bi upravljali šumskim ekosistemima i kako se prilagodili da bi u budućnosti imali zdrave i vitalne šume", rekao je on.

(Telegraf Biznis/Tanjug)