Samo 13 zemalja na svetu ima bezbedan vazduh: 3 su u Evropi

Indija ima najzagađeniji vazduh na svetu, prema nedavno objavljenom izveštaju o kvalitetu vazduha u svetu kompanije IQAir.

Samo 14 odsto gradova širom sveta udiše bezbedan vazduh, što je pad u odnosu na 17 odsto u prethodnoj godini.

Teme za vas

Švajcarska kompanija za praćenje zagađenja IQAir analizirala je podatke iz 9.446 gradova u 143 zemlje, regiona i teritorije za svoj novoobjavljeni Izveštaj o kvalitetu vazduha u svetu za 2025. godinu.

Utvrđeno je da se kvalitet vazduha globalno pogoršava, uglavnom zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Dim od šumskih požara doveo je do lošeg kvaliteta vazduha 2025. godine, zajedno sa peščanim olujama i drugim ekstremnim vremenskim događajima pojačanim sagorevanjem fosilnih goriva.

U najgoroj godini šumskih požara u istoriji Evropske unije, požari su zahvatili Evropu, dostigavši rekordni vrhunac u avgustu, kada su uništene brojne farme, šume i domovi. Ekstremni vremenski uslovi prouzrokovali su gubitak od najmanje 43 milijarde evra širom kontinenta, usled smrtonosnih toplotnih talasa, poplava i suša.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) postavlja bezbedne granice za lebdeće čestice PM2.5 zbog povezanih zdravstvenih rizika. Njihova veličina – manja od 2,5 mikrometra u prečniku – znači da ove sitne čestice koje se mogu udisati mogu prodreti duboko u pluća i krvotok. Povezane su sa respiratornim problemima, kardiovaskularnim bolestima i dugotrajnim oboljenjima poput raka.

Gde je u Evropi najbolji, a gde najgori kvalitet vazduha?

U Evropi su Andora, Estonija i Island jedine zemlje koje su 2025. godine ispunile godišnju smernicu Svetske zdravstvene organizacije za PM2.5, koja iznosi 5 mikrograma po kubnom metru (µg/m³).

One su među 13 zemalja na svetu koje su u okviru bezbednih granica. Ostale uključuju Australiju, Barbados, Bermude, Francusku Polineziju, Grenadu, Novu Kaledoniju, Panamu, Portoriko, Reinion i Američka Devičanska ostrva.

To znači da 130 od 143 obuhvaćene zemlje (91%) nije ispunilo bezbednosne smernice.

Pet najzagađenijih zemalja bile su Pakistan (67,3 µg/m³), Bangladeš (66,1 µg/m³), Tadžikistan (57,3 µg/m³), Čad (53,6 µg/m³) i Demokratska Republika Kongo (50,2 µg/m³).

Čak 25 najzagađenijih gradova na svetu nalazi se u Indiji, Pakistanu i Kini. U Indiji se nalaze tri od četiri najzagađenija grada, uključujući i neslavno prvo mesto – Loni u državi Utar Pradeš, koji je imao prosečnu godišnju koncentraciju PM2.5 od 112,5 µg/m³ – gotovo 23 odsto više nego 2024. i 22 puta više od smernica Svetske zdravstvene organizacije. Istraživanje iz 2024. pokazalo je da su saobraćaj, industrijske emisije, prašina sa puteva i ilegalno odlaganje otpada najveći izvori zagađenja.

Njuvudvil u Južnoj Africi bio je najmanje zagađeno mesto na listi, sa prosečnom godišnjom koncentracijom PM2.5 od 1,0 µg/m³.

Širom Evrope u 2025. godini, 23 zemlje zabeležile su porast prosečnih godišnjih koncentracija PM2.5, 18 ih je zabeležilo pad, a jedna je novododata.

Zagađenje PM2.5 česticama poraslo je za više od 30 odsto u Švajcarskoj i Grčkoj zbog dima od šumskih požara iz Severne Amerike i saharske prašine iz Afrike. Malta je zabeležila najveći pad od gotovo 24 odsto. To je delom rezultat dugogodišnjih napora da se proizvodnja energije preusmeri sa teškog lož ulja na obnovljive izvore energije, kao i politika usmerenih na emisije iz saobraćaja.

IQAir takođe nudi rang-liste uživo, koje koriste praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu. Peking u Kini danas je najzagađeniji grad na svetu, dok se Zagreb nalazi na 54. mestu.

I dalje nedostaju podaci o kvalitetu vazduha

Dok je u novom Izveštaju o kvalitetu vazduha u svetu 54 zemlje zabeležilo porast prosečne godišnje koncentracije PM2.5, 75 zemalja zabeležilo je smanjenje, a dve su ostale nepromenjene.

Iako ovogodišnji izveštaj uključuje 12 dodatnih zemalja koje nisu bile obuhvaćene prošle godine, i dalje postoje velike praznine u podacima. Prema IQAiru, samo deo svetske populacije ima pristup informacijama o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.

Na nekim mestima situacija se pogoršava. U martu 2025. administracija Donalda Trampa ukinula je globalni program praćenja kvaliteta vazduha američkog Stejt departmenta, ostavljajući milione bez pristupa podacima.

Finski Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) izvestio je da su napori praćenja u 44 zemlje oslabljeni, dok je šest ostalo bez ikakvog nadzora.

"Bez praćenja ne možemo u potpunosti razumeti šta se nalazi u vazduhu koji udišemo", rekao je izvršni direktor IQAir Globala, Frank Hames. "Proširenje pristupa podacima u realnom vremenu osnažuje zajednice da deluju. Smanjenjem emisija i rešavanjem klimatskih promena možemo postići značajna i trajna poboljšanja globalnog kvaliteta vazduha."

(Telegraf biznis/Forbes)