Veselin Jevrosimović: Brzinski skok
Pretpostavljam da se stariji čitaoci sećaju zvuka modema koji se muči da nas poveže sa internetom, i to brzinom koja je više od hiljadu puta sporija od današnje prosečne kućne konekcije. Preuzimanje jedne pesme trajalo je po nekoliko minuta. Za film, u izuzetno lošoj rezoluciji, čekalo se do jutra. Striming kao takav nije ni postojao. Naravno, odavno smo navikli na mnogo brži pristup, ali se trend napredovanja nije zaustavio. Naime, Kina je nedavno pokrenula komercijalnu mrežu brzine deset gigabita u sekundi (10 Gbps).
Mreža se zasniva na tehnologiji koja se zove 50G-PON (eng. 50 Gigabit Passive Optical Network) i optičkim kablovima koji ulaze direktno u svaku sobu domaćinstva, što je pristup poznat kao FTTR (eng. Fiber to the Room). Testiranja u gradu Sjongan, blizu Pekinga, pokazala su preuzimanje od 9834 Mbps i slanje podataka od 1008 Mbps, uz kašnjenje od samo tri milisekunde. To znači da se igrice u oblaku (eng. cloud gaming) ponašaju kao da su pokrenute na lokalnom računaru, a telemedicina i daljinska hirurgija postaju realna mogućnost.
Teme za vas
Novi Savski most ulazi u ključnu fazu: Stiže džinovski kran, evo kada kreće montaža konstrukcije od 5.000 tona
Kineski analitičar udario na berze: "Obični investitori nemaju šanse protiv ovog sistema, sve je namešteno"
Kina planira da do kraja ove decenije ovakvu infrastrukturu uvede u desetine miliona domova, sa pilot projektima već pokrenutim u više od stotinu i šezdeset gradova i opština, uključujući Šangaj i provinciju Guangdong. E sad, ostatak sveta je nešto oprezniji.
Južna Koreja, Japan i Singapur imaju slične brzine, ali uglavnom za poslovne korisnike, dok se prosečna brzina u razvijenim zemljama Evrope i Severne Amerike danas kreće oko 300 megabita u sekundi, odnosno gotovo trideset puta sporije od kineske mreže.
Međutim, brzina sama po sebi ne rešava sve probleme. Većina servera, sadržaja i kućnih uređaja danas nije ni dizajnirana da iskoristi deset gigabita u sekundi, pa stručnjaci upozoravaju da ćemo pravu vrednost ove tehnologije osetiti kod primena koje danas tek naziremo, poput obuke veštačke inteligencije, automatizovanih fabrika i pametnih gradova. To je istovremeno i najbolji podsetnik da tehnologija retko čeka na trenutak kada smo zaista spremni za nju.
(Telegraf Biznis/Veselin Jevrosimović)