Kraj radnog vremena kakvo poznajemo: Osnivač LinkedIna otkrio kako ćemo zarađivati već 2034. godine

Rid Hofman predviđa da bi do 2034. godine tradicionalno radno vreme moglo da postane prošlost. Ne znači da ćemo prestati da radimo, već da ćemo sve češće imati više poslova, klijenata i izvora prihoda, dok će veštačka inteligencija preuzimati sve veći deo svakodnevnih zadataka.

Zamislite da više ne morate svakog jutra da stignete u kancelariju do devet, da radite do pet, čekate platu krajem meseca i gradite karijeru u jednoj kompaniji. Umesto toga, imate nekoliko klijenata, radite za više firmi istovremeno, koristite veštačku inteligenciju kao ličnog asistenta, a radno vreme organizujete prema obavezama i projektima.

Teme za vas

Ovakav scenario možda zvuči kao daleka budućnost, ali jedan od ljudi koji su među prvima prepoznali potencijal društvenih mreža i digitalne ekonomije smatra da bi upravo takav način rada mogao da postane dominantan već za nekoliko godina.

Rid Hofman, suosnivač LinkedIna, još 2017. godine predvideo je da bi tradicionalni model rada od devet do pet mogao da nestane do 2034. godine. Njegova prognoza ponovo je privukla pažnju nakon što je u razgovoru krajem 2025. godine, objavljenom uoči 2026, objasnio šta je zapravo mislio i kako veštačka inteligencija ubrzava promene na tržištu rada.

Važno je, međutim, razumeti da Hofman ne predviđa nestanak zaposlenja niti svet u kojem ljudi više neće morati da rade. Njegova ideja je drugačija: klasična karijera, u kojoj čovek decenijama napreduje unutar jedne kompanije, mogla bi da ustupi mesto fleksibilnijem, preduzetničkom modelu.

Od jednog poslodavca do nekoliko izvora prihoda

Hofman smatra da će sve više ljudi morati da razmišlja kao preduzetnici, čak i ako nikada ne osnuju sopstvenu firmu. Umesto da se oslanjaju na jednu kompaniju i jedno radno mesto, ljudi će svoje znanje i veštine nuditi različitim poslodavcima, klijentima i tržištima.

To može da znači da će neko istovremeno raditi na projektu za američku kompaniju, pružati konsultantske usluge evropskom klijentu i razvijati sopstveni digitalni proizvod. U takvom sistemu granica između zaposlenog, frilensera i preduzetnika postaje sve manje jasna.

Hofman je u razgovoru podsetio da njegova prognoza nikada nije značila da će svi raditi od devet do šest ili da će radni dan jednostavno postati kraći. Naprotiv, rad može da bude mnogo promenljiviji: moguće je da neko jednu nedelju provede radeći izuzetno intenzivno, a naredne ima znatno manje obaveza.

Drugim rečima, nestaje stroga podela na početak i kraj radnog dana, ali to ne mora automatski da znači i više slobodnog vremena.

Veštačka inteligencija menja pravila igre

Upravo je razvoj veštačke inteligencije jedan od razloga zbog kojih Hofman smatra da se njegova prognoza ostvaruje. AI alati omogućavaju pojedincima da obavljaju zadatke za koje su ranije bile potrebne čitave ekipe zaposlenih.

Jedan stručnjak uz pomoć veštačke inteligencije može da pripremi analizu tržišta, obradi podatke, napravi prezentaciju, napiše deo programskog koda ili pripremi marketinšku kampanju za mnogo kraće vreme nego ranije. To znači da pojedinac može da preuzme više poslova, ali i da kompanije drugačije organizuju svoje timove.

Ovaj proces već je vidljiv u poslovima koji se oslanjaju na administraciju, obradu podataka, korisničku podršku, marketing i određene vrste kreativnog rada. Ipak, to ne znači da će veštačka inteligencija jednostavno zameniti sve zaposlene. Mnogo je verovatnije da će se promeniti sadržaj njihovih radnih mesta, dok će neke profesije rasti, a druge gubiti značaj.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma „Future of Jobs 2025“, do 2030. godine strukturne promene na tržištu rada mogle bi da dovedu do stvaranja 170 miliona novih radnih mesta i nestanka 92 miliona postojećih. To bi značilo neto povećanje od 78 miliona poslova na globalnom nivou.

Međutim, iza tog pozitivnog ukupnog rezultata krije se ozbiljan problem: gotovo 40 odsto veština koje se danas koriste na radnim mestima moglo bi da se promeni ili zastari do 2030. godine. Oko 59 od svakih 100 zaposlenih, prema proceni ovog istraživanja, moraće da prođe dodatnu obuku ili prekvalifikaciju.

Veća sloboda ili nesigurnost: Šta čeka zaposlene?

Na prvi pogled, Hofmanov scenario zvuči privlačno. Rad od kuće, fleksibilno radno vreme, više klijenata i mogućnost da čovek sam bira projekte mogli bi da donesu veću slobodu i bolju organizaciju privatnog života.

Ali postoji i druga strana.

Zaposleni koji više nema jednog poslodavca možda neće imati ni sigurnu mesečnu platu, plaćeni godišnji odmor, bolovanje ili penzijsko i zdravstveno osiguranje koje mu obezbeđuje kompanija. Ako jedan klijent odustane od saradnje, prihod može naglo da se smanji. Ako nekoliko projekata istovremeno propadne, posledice snosi samostalni radnik.

Međunarodna organizacija rada već godinama upozorava na ove probleme u takozvanoj platformskoj ekonomiji. Digitalne platforme otvorile su nove mogućnosti za zaradu i povezivanje radnika sa klijentima širom sveta, ali su istovremeno pokazale koliko takav model može da bude nesiguran. Promenljivi prihodi, nedostatak socijalne zaštite i zavisnost od algoritama predstavljaju neke od najvećih izazova za ljude koji rade preko digitalnih platformi.

Zato budućnost rada neće zavisiti samo od tehnologije, već i od toga kako će države urediti prava ljudi koji rade izvan klasičnog radnog odnosa.

Šta bi to značilo za Srbiju?

Za Srbiju bi ovakav razvoj događaja mogao da ima posebno zanimljive posledice. Veliki broj domaćih stručnjaka već radi za strane kompanije, najčešće u IT sektoru, dizajnu, marketingu, finansijama i drugim poslovima koji mogu da se obavljaju na daljinu.

Ako se Hofmanova prognoza ostvari, prednost bi mogli da imaju ljudi koji poseduju znanje koje se može ponuditi na međunarodnom tržištu. Programeri, konsultanti, prevodioci, dizajneri, analitičari, stručnjaci za digitalni marketing, ali i brojna druga zanimanja mogla bi da dobiju nove mogućnosti za zaradu.

Istovremeno, tradicionalni poslodavci mogli bi da se suoče sa većom konkurencijom u privlačenju i zadržavanju radnika. Ako stručnjak može da radi za nekoliko kompanija iz različitih zemalja, domaća firma više neće konkurisati samo drugim poslodavcima u Srbiji, već i globalnom tržištu.

Ipak, nije realno očekivati da će svi poslovi moći da se organizuju na taj način. Industrija, proizvodnja, trgovina, zdravstvo, obrazovanje, transport i brojna uslužna zanimanja zahtevaju fizičko prisustvo zaposlenih. Čak i u tim sektorima tehnologija može promeniti organizaciju rada, ali neće ukinuti potrebu za ljudima.

Da li će radnici zaista raditi manje?

To je možda najvažnije pitanje koje se krije iza Hofmanove prognoze. Ako veštačka inteligencija preuzima deo zadataka, a pojedinci postaju produktivniji, logično bi bilo očekivati da će za isti prihod morati da rade manje.

Ali ekonomska istorija pokazuje da veća produktivnost ne znači automatski i kraće radno vreme. U nekim industrijama tehnologija je smanjila potrebu za ljudskim radom, dok je u drugima povećala očekivanja, ubrzala tempo i otvorila prostor za dodatne obaveze.

Zato postoji mogućnost da budućnost donese dve potpuno različite slike: jedni će uz pomoć tehnologije raditi manje, imati više klijenata i veću kontrolu nad svojim vremenom, dok će drugi biti dostupni poslodavcima i klijentima gotovo neprekidno.

Hofmanova prognoza zato nije samo priča o kraju radnog vremena od devet do pet. Ona otvara mnogo ozbiljnije pitanje: da li će budućnost rada doneti veću slobodu zaposlenima ili će značiti da će svako morati sam da se izbori za sigurnost koju mu je nekada pružalo jedno radno mesto?

Jedno je, međutim, sve izvesnije: diploma i radno iskustvo više neće biti dovoljni ako čovek ne bude spreman da stalno uči, menja veštine i prilagođava se tržištu koje se ubrzano transformiše.

(Telegraf Biznis)